A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Србин трећи таленат САД у свом узрасту

„Будућих 150", највећи медијски ауторитет за средњошколску кошарку у Америци, на својој новој листи најталентованијих играча рођених 2000. године на трећу позицију је лансирао – нашег Балшу Копривицу.

Реч је о сину Славише Копривице, члана Партизанове генерације шампиона Европе из 1992. године, који игра за средњошколску екипу Универзитет „санс" из Форт Лодердејла на Флориди.

Још увек ученик осмог разреда основне школе, 14-годишњак са висином од 210 сантиметара и 108 килограма привукао је такву пажњу у Америци да је већ неколико значајних колеџа показало интересовање да буде у њиховој „класи 2019": Охајо стејт, Бејлор, Мајами и Џорџија тек.

На листи „Будућих 150" који „у компјутеру" има хиљаде највећих нада читавих САД које ће стасати за колеџ до 2020. године, Копривица је у својој генерацији један од само петорице са максималним рејтингом од 100 бодова за – НБА потенцијал.

.

Иако игра и против четири године старијих, као крилни центар ове сезоне има учинак од 11 поена и седам скокова по мечу. Недавно је причу о њему објавио и „Сан сентинел" са Флориде, истичући како осим квалитета у игри под кошем поседује и вештине карактеристичне за играче са спољних позиција.

„Не шутира много, а прецизан је. Не желимо да га због висине лимитирамо на центарску технику, ако жели да спусти лопту и дрибла то је у реду, помаже тиму. Има све што је потребно, понекад заборавим да му је само 14 година", речи су тренера Адријана Сосе.

Балша напомиње да би волео да га краси шут какав је имао његов отац, који је био крилни центар. У САД је отишао пре две и по године, после петог разреда, са „зеленом картом" коју је добио 2009. Живи са мајком Тањом, а каже да му понекад недостаје отаџбина:

„Овде имам боље услове за кошарку и школовање. На лето ћу ићи у Србију, тренираћу у мом Партизану".

Ове седмице Копривица се нашао на списку кадетске репрезентације Србије (16) коју крајем месеца очекује турнир у Турској, као знак да се на њега најозбиљније рачуна. Од 20 селектираних дечака чак деветорица стасавају у иностранству, с тим што ће се један који игра у Шпанији (у тој земљи још тројица, четворица у Италији), вероватно определити за други национални тим.

Колико је тешко наћи се међу најинтересантнијим „пројектима" америчког система игре под обручима у којем је процес регрутације доведен практично до савршенства, говори и то што је други белац на листи „Будућих 150" за бруцоше у 2019. години заузео – 28. позицију.

А о разликама између играча који су кошаркашке основе савладали у Европи и пониклих у САД пре две седмице је запажену изјаву дао један од најбољих кошаркаша свих времена Коби Брајант, револтиран поразом „Лејкерса" од Мемфиса предвођеног шпанским центром Марком Гасолом:

„Европљани су технички бољи од нас. Фундаментима их уче на прави начин и на време. Зато доминирају браћа Гасол и 90 % шампионског тима Сан Антонија је дошло из Европе. Да нисам одрастао у Италији, вероватно не бих знао да и левом руком водим лопту и шутирам. Овде играче гледају као банкомате и тако крупни момци заврше у НБА без знања како да одиграју под кошем".

Брајант најбоље зна колико му је као саиграч значио Пау Гасол на путу до шампионских прстенова 2009. и 2010. године, а три дана након његовог иступа, на седмо место листе најбољих стрелаца НБА икада пробио се Дирк Новицки, пре три и по године главни протагониста Даласовог освајања титуле.

Са колико респекта је немачки крилни центар 1998. дочекан у САД најбоље би могли да кажу новинари у Даласу који су га између себе првих година звали Ирк, изостављајући прво слово јер „није играо одбрану" („нема д" је скраћено од „но дифенс")...

Г. Ковачевић
Политика, 14. 1. 2015.


SA

 

People Directory

Borko D. Jovanovic

Associate Professor of Preventive Medicine (Biostatistics)

Description of Interests

I am a consulting biostatistician, with focus on experimental design and analysis of data in clinical trials, basic science and in epidemiology. Some of my other interests included model selection, prediction models, gene arrays and history of mathematics.

Read more ...

Publishing

Holy Emperor Constantine and the Edict of Milan

by Bishop Athanasius (Yevtich)

In 2013 Christian world celebrates 1700 years since the day when the Providence of God spoke through the holy Emperor Constantine and freedom was given to the Christian faith. Commemorating the 1700 years since the Edict of Milan of 313, Sebastian Press of the Western American Diocese of the Serbian Orthodox Church published a book by Bishop Athanasius Yevtich, Holy Emperor Constantine and the Edict of Milan. The book has 72 pages and was translated by Popadija Aleksandra Petrovich. This excellent overview of the historical circumstances that lead to the conversion of the first Christian emperor and to the publication of a document that was called "Edict of Milan", was originally published in Serbian by the Brotherhood of St. Simeon the Myrrh-gusher, Vrnjci 2013. “The Edict of Milan” is calling on civil authorities everywhere to respect the right of believers to worship freely and to express their faith publicly.

The publication of this beautiful pocket-size, full-color, English-language book, has been compiled and designed by Bishop Athanasius Yevtich, a disciple of the great twentieth-century theologian Archimandrite Justin Popovich. Bishop Athanasius' thought combines adherence to the teachings of the Church Fathers with a vibrant faith, knowledge of history, and a profound experience of Christ in the Church.

In the conclusion of the book, the author states:"The era of St. Constantine and his mother St. Helena, marks the beginning of what history refers to as Roman, Christian Empire, which was named Byzantium only in recent times in the West. In fact, this was the conception of a Christian Europe. Christian Byzantine culture had a critical effect on Europe; Europe was its heir, and then consciously forgot it. Europe inherited many Byzantine treasures, but unfortunately, also robbed and plundered many others for its own treasuries and museums – not only during the Crusades, but during colonial rule in the Byzantine lands as well. We, the Orthodox Slavs, received a great heritage of the Orthodox Christian East from Byzantium. Primarily, Christ’s Gospel, His faith and His Church, and then, among other things, the Cyrillic alphabet, too."