Реч је о сину Славише Копривице, члана Партизанове генерације шампиона Европе из 1992. године, који игра за средњошколску екипу Универзитет „санс" из Форт Лодердејла на Флориди.
Још увек ученик осмог разреда основне школе, 14-годишњак са висином од 210 сантиметара и 108 килограма привукао је такву пажњу у Америци да је већ неколико значајних колеџа показало интересовање да буде у њиховој „класи 2019": Охајо стејт, Бејлор, Мајами и Џорџија тек.
На листи „Будућих 150" који „у компјутеру" има хиљаде највећих нада читавих САД које ће стасати за колеџ до 2020. године, Копривица је у својој генерацији један од само петорице са максималним рејтингом од 100 бодова за – НБА потенцијал.
Иако игра и против четири године старијих, као крилни центар ове сезоне има учинак од 11 поена и седам скокова по мечу. Недавно је причу о њему објавио и „Сан сентинел" са Флориде, истичући како осим квалитета у игри под кошем поседује и вештине карактеристичне за играче са спољних позиција.
„Не шутира много, а прецизан је. Не желимо да га због висине лимитирамо на центарску технику, ако жели да спусти лопту и дрибла то је у реду, помаже тиму. Има све што је потребно, понекад заборавим да му је само 14 година", речи су тренера Адријана Сосе.
Балша напомиње да би волео да га краси шут какав је имао његов отац, који је био крилни центар. У САД је отишао пре две и по године, после петог разреда, са „зеленом картом" коју је добио 2009. Живи са мајком Тањом, а каже да му понекад недостаје отаџбина:
„Овде имам боље услове за кошарку и школовање. На лето ћу ићи у Србију, тренираћу у мом Партизану".
Ове седмице Копривица се нашао на списку кадетске репрезентације Србије (16) коју крајем месеца очекује турнир у Турској, као знак да се на њега најозбиљније рачуна. Од 20 селектираних дечака чак деветорица стасавају у иностранству, с тим што ће се један који игра у Шпанији (у тој земљи још тројица, четворица у Италији), вероватно определити за други национални тим.
Колико је тешко наћи се међу најинтересантнијим „пројектима" америчког система игре под обручима у којем је процес регрутације доведен практично до савршенства, говори и то што је други белац на листи „Будућих 150" за бруцоше у 2019. години заузео – 28. позицију.
А о разликама између играча који су кошаркашке основе савладали у Европи и пониклих у САД пре две седмице је запажену изјаву дао један од најбољих кошаркаша свих времена Коби Брајант, револтиран поразом „Лејкерса" од Мемфиса предвођеног шпанским центром Марком Гасолом:
„Европљани су технички бољи од нас. Фундаментима их уче на прави начин и на време. Зато доминирају браћа Гасол и 90 % шампионског тима Сан Антонија је дошло из Европе. Да нисам одрастао у Италији, вероватно не бих знао да и левом руком водим лопту и шутирам. Овде играче гледају као банкомате и тако крупни момци заврше у НБА без знања како да одиграју под кошем".
Брајант најбоље зна колико му је као саиграч значио Пау Гасол на путу до шампионских прстенова 2009. и 2010. године, а три дана након његовог иступа, на седмо место листе најбољих стрелаца НБА икада пробио се Дирк Новицки, пре три и по године главни протагониста Даласовог освајања титуле.
Са колико респекта је немачки крилни центар 1998. дочекан у САД најбоље би могли да кажу новинари у Даласу који су га између себе првих година звали Ирк, изостављајући прво слово јер „није играо одбрану" („нема д" је скраћено од „но дифенс")...
Г. Ковачевић
Политика, 14. 1. 2015.
