A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Преминуо чувени амерички песник српског порекла Чарлс Симић

Амерички песник српског порекла Чарлс Симић, преминуо је 9. јануара 2023. у 85. години, потврдио је његов издавач, преноси АП. Један од најзначајнијих савремених светских песника и есејиста, рођен је као Душан Симић 1938. године у Београду, одакле је касније емигрирао у Париз, па потом у САД.

За своју поезију Симић је освојио многобројне међународне награде, укључујући и Пулицерову награду, као и неколико српских и регионалних књижевних награда.

Са породицом је отишао у Сједињене Америчке Државе 1953. године, а пре тога је био у Паризу годину дана.

Најважније збирке Чарлса Симића, кога многи сматрају једним од највећих светских песника, између осталих су: Харонова космологија, Свет се не завршава, за коју је 1990. добио Пулицерову награду, Шетња са црном мачком, Венчање у паклу, Мајстор прерушавања. Најзначајније књиге есеја су Алхемија ситничарнице, Метафизичар у мраку, Гледај дуго и нетремице и многе друге.

Као преводилац, Чарлс Симић је веома значајан за Србију, јер је преводећи Васка Попу, Ивана Лалића, Милорада Павића, Радмилу Лазић, Новицу Тадића, допринео популаризацији српске књижевности у САД, преноси Танјуг.

У једном интервјуу Симић је истакао да је поезија одбрана индивидуалности.

– То је начин да се човек брани од свега, од свог племена, породице, религије… Песници су увек били по страни, а поезија је једино место где човек може да каже: „Слушајте, све је то лепо, сви ти ваши историјски планови итд., али ја имам свој живот. Ту сам сâм, и покушавам да разумем ове звезде, ову жену коју волим, мој град, баштицу око које има посла… За мене је идеја националног песника потпуно несхватљива, чак и кад узмете некога попут Волта Витмана. Њега су седамдесет година после смрти прогласили за националног песника, и он сам је желео то да буде, али кад човек погледа, Витман је све време писао о себи, рекао је Симић.

На енглески је Чарлс Симић превео поезију Бранка Миљковића, Васка Попе, Ивана В. Лалића, Љубомира Симовића, Новице Тадића, Радмиле Лазић…

– Када прочитам неку песму Новице Тадића, просто ми дође да кажем: „Уф, што се ја нисам тога сетио! Што ја нисам овакву песму написао.” И то је увек тако. Кад сам први пут читао Васка Попу, рекао сам: „Што је ово лепо! Што се ја тога нисам сетио.” И увек кажем „морам ово да преведем, да покажем мојим пријатељима Американцима како је лепо”, испричао је Чарлс Симић..

Испричао је да је у додиру са српским језиком тако што чита књиге и новине, преводи песме.

„Ретко имам могућност да говорим српски, али нисам га заборавио. Сањам на енглеском, осим када се моји давно преминули родитељи појаве у неком од снова”, рекао је једном приликом овај аутор.

Србија и Срби наставили су, како је додао, да га фасцинирају зато што је рођен као један од њих и има урођено схватање тога како њихов ум функционише, а како не функционише.

– Срби ме нервирају због тога што су опседнути сопственом историјом, а никада из ње ништа нису научили – рекао је Симић, и додао:

„Историја за мене представља и пуно разних других ствари, и уметност, и манастире, и цркве, слике, традицију човечанства. Пуно лепог. С друге стране, једном сам и написао: историја је попут неке старе слепе жене која ме држи за руку. Ја сам дете, и она ме вуче, она је нешто много веће него што смо ми, и увек нас изненађује неком грозотом.

За Чарлса Симића је писање о свакодневици испит поезије.

– Ми живимо у свакодневици: рецимо, устанемо ујутру, погледамо новине, телевизију, напољу је сунце или киша, све је то наш живот, какав-такав. Мени је то увек било интересантно, још кад сам био млад и сматрам великим моментом у мом животу као песника тренутак у којем сам себи рекао: „Добро, ако си стварно песник, зашто не напишеш песму о виљушци, или о ножу, о кашици, о својим ципелама?” И тако је почело, и раширило се на друге ствари, рекао је познати песник.

На српском су објављене његове књиге „Анђели на жици за веш”, „Гледај дуго и нетремице”, „Тамо где почиње забава”, „Ишчекујући пресуду”, „Алхемија ситничарнице”, „Касни позив”, „И ђаво је песник”…

У књизи „Ђаво гуди на раскршћу: разговори са Чарлсом Симићем” Весне Рогановић сабрани су разговори које је ова новинарка и преводилац Симићевих књига на српски водила са њим о филозофији, политици, свету и положају појединца у њему...

Симић је једном истакао да његове књиге издавачи држе у штампи више година, иако за десет година продају негде око 15.000 примерак.

– Али, читаоци поезије су врло верни читаоци, тако да некако… имам осећај да много људи знају ко сам ја. Моје су песме у уџбеницима па их деца читају у школи, тако да и поред малих тиража људи знају. И не само за мене, него и за друге песнике. А америчка поезија која се пише уназад две до три деценије врло је интересантна, и није више одвојена од онога што се дешава у поезији у Кини, Јужној Америци, у Источној Европи… Мислим, сви знају шта Пољаци пишу, шта Чеси пишу, зна се шта пишу и неки српски песници, румунски, грчки... Постоји осећање интернационалног у литератури, рекао је Чарлс Симић.

Извор: Политика

More: New York Times


SA

 

People Directory

Milan Vukčević

Milan Radoje Vukcevich (Milan R. Vukčević) (March 11, 1937 – May 10, 2003) was a Yugoslav scientist, chess International Master, Grandmaster chess problem composer, and writer.

Vukcevich was born in Belgrade. In 1955 he won the Yugoslav Junior Championship, drawing a six game match with Bent Larsen in the same year. He became a chess International Master in 1958, and in 1960 played for Yugoslavia at the Chess Olympiad in Leipzig and had the second best overall score at the Student Chess Olympiad in Leningrad. In 1963 he moved to the United States, settling in Ohio.

.
Read more ...

Publishing

Христос – Нова Пасха – Божанствена Литургија

Serbian Edition, author Bishop Athanasius Yevtich (издање на српском језику, аутор епископ Атанасије Јевтић)

Период двадесетог века представљао је врло комплексно раздобље везано за развој литургијско-богословске мисли у нашој помесној Цркви. Осећајући насушну еклисијалну и пастирску потребу да поменуту мисао надгради и истовремено је учини приступачнијом народу Божијем, епископ Атанасије Јевтић се одлучио да понуди тротомно дело под насловом: Христос – Нова Пасха – Божанствена Литургија. Иако се објављивање трећег тома тек очекује, сматрамо да богословској и читалачкој пажњи треба представити два тома који су већ изашли.

Сложени назив овог епохалног издања, које може бити препознато као „српска литургијска стромата двадесет и првог века“, аутор је начинио на основу одељка из Прве Посланице Коринћанима светог апостола Павла: Јер се Пасха наша Христос жртвова за нас (1Кор 5, 7). Дело се састоји из два тома и намењено је, према речима епископа Атанасија, „богобојажљивим и христочежњивим љубитељима Божанских Тајни, усрдним учесницима Свете Литургије и причесницима Богочовечанских Светиња“. Наиме, у њему су сабрани текстови о Светој и Божанственој Евхаристији од најранијих времена Цркве Христове (првог века) све до савременог доба, а сâм циљ јесте „раскривање литургијских, еклисиолошких, космичких и есхатолошких димензија Светајне Христа и Његове Цркве“. Највећи део сабраних литургијско-светоотачких текстова се по први пут појављује на српском језику, благодарећи преводилачком и прегалачком труду епископа Атанасија. Уз то, веома су драгоцени његови оригинални коментари. Треба истаћи да су оба тома штампана са тврдим корицама у штампарији Интерклима Графика у Врњачкој Бањи.

Read more ...