A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

На Станфорд листи 15 крагујевачких научника

Допринос наших професора светској науци плод је и свеукупног амбијента на Универзитету у Крагујевцу, каже ректор Ненад Филиповић

Крагујевац – По оцени организације „Тајмс хајер едукејшен”, која од 2004. вреднује рад најутицајнијих научнообразовних установа у свету, Универзитет у Крагујевцу је најбољи српски универзитет у 2022. години. Међу 1.800 универзитета које бодује ТХЕ, Крагујевачки универзитет је сврстан у групу високошколских установа које се налазе између 501. и 600. места.

ТХЕ вреднује рад у областима наставе, истраживања, преноса знања и међународне перспективе, а Универзитет у Крагујевцу је већ четири године високо позициониран и на Шангајској листи 500 најбољих универзитета, на којој се, пре свих захваљујући професорима математике и истраживачима на пољу клиничке медицине, налази између 201. и 300. места.

Најбољи крагујевачки професори заузимају високе позиције и на Станфорд листи, која вреднује рад два посто најбољих светских научника, односно 100.000 истраживача распоређених у 22 научне области.

На Станфорд листи, коју прави Универзитет Станфорд у Калифорнији, налази се 15 професора Крагујевачког универзитета. Са Природно-математичког факултета долазе професори Иван Гутман, Борис Фуртула, Бранислав Ранковић, Маријана Косанић и Светислав Савовић, а на Факултету медицинских наука наставу држе професори Михајло Јаковљевић, Владислав Воларевић, Милена Илић, Владимир Јуришић, Бранислав Јеремић и Слободан Јанковић. На Станфорд листи су и Владимир Стојановић са Факултета за машинство и грађевинарство у Краљеву, те Зоран Марковић са Института за информационе технологије.

Такође, на Станфорд листи је и и ректор Крагујевачког универзитета Ненад Филиповић, као и његов покојни колега са Факултета инжењерских наука Милорад Бојић. Универзитет Станфорд вреднује појединачна научна достигнућа, пре свега број самосталних научних радова и цитираност појединих истраживача који се налазе на челу научних тимова.

Професори Гутман, Јеремић, Јаковљевић, Јанковић и Бојић сврстани су на Станфорд листу и по укупном каријерном учинку, како на националном, тако и на међународном нивоу.

– Допринос наших професора светској науци плод је и свеукупног амбијента на Универзитету у Крагујевцу. Ту плодотворну климу коју годинама стварамо карактерише тежња као стварању још бољих услова за научноистраживачки и иновативни рад на свим факултетима – каже за „Политику” ректор Филиповић.

Крагујевачки универзитет недавно је добио и Еразмус повељу коју за учинак на пољу међународне сарадње додељује Европска комисија. Повеља важи до 2027. године и представља својеврсну потврду за остварене резултате на пољу сарадње са научнообразовним установама у свету. За ангажман у овој овласти Крагујевачки универзитет је од Европске комисије добио максималних 100 бодова.

– Крагујевачки универзитет је важан део мреже најбољих светских универзитета и труди се да достојно репрезентује национална достигнућа. Посебну пажњу посвећујемо развоју младих истраживача којима решавамо и стамбена питања, уз помоћ државе са којом радимо на завршетку центара изврсности са банком матичних ћелија. Објекат би требало да буде готов до лета, после чега предстоји набавка опреме – наводи ректор Филиповић.

Универзитет у Крагујевцу, основан 1976. године, данас чини 12 факултета на којима студира око 20. 000 студената, а важан део ове научне установе су Институт за информационе технологије и Универзитетска библиотека.

Извор: Политика


SA

 

People Directory

Milan Vukčević

Milan Radoje Vukcevich (Milan R. Vukčević) (March 11, 1937 – May 10, 2003) was a Yugoslav scientist, chess International Master, Grandmaster chess problem composer, and writer.

Vukcevich was born in Belgrade. In 1955 he won the Yugoslav Junior Championship, drawing a six game match with Bent Larsen in the same year. He became a chess International Master in 1958, and in 1960 played for Yugoslavia at the Chess Olympiad in Leipzig and had the second best overall score at the Student Chess Olympiad in Leningrad. In 1963 he moved to the United States, settling in Ohio.

.
Read more ...

Publishing

Христос – Нова Пасха – Божанствена Литургија

Serbian Edition, author Bishop Athanasius Yevtich (издање на српском језику, аутор епископ Атанасије Јевтић)

Период двадесетог века представљао је врло комплексно раздобље везано за развој литургијско-богословске мисли у нашој помесној Цркви. Осећајући насушну еклисијалну и пастирску потребу да поменуту мисао надгради и истовремено је учини приступачнијом народу Божијем, епископ Атанасије Јевтић се одлучио да понуди тротомно дело под насловом: Христос – Нова Пасха – Божанствена Литургија. Иако се објављивање трећег тома тек очекује, сматрамо да богословској и читалачкој пажњи треба представити два тома који су већ изашли.

Сложени назив овог епохалног издања, које може бити препознато као „српска литургијска стромата двадесет и првог века“, аутор је начинио на основу одељка из Прве Посланице Коринћанима светог апостола Павла: Јер се Пасха наша Христос жртвова за нас (1Кор 5, 7). Дело се састоји из два тома и намењено је, према речима епископа Атанасија, „богобојажљивим и христочежњивим љубитељима Божанских Тајни, усрдним учесницима Свете Литургије и причесницима Богочовечанских Светиња“. Наиме, у њему су сабрани текстови о Светој и Божанственој Евхаристији од најранијих времена Цркве Христове (првог века) све до савременог доба, а сâм циљ јесте „раскривање литургијских, еклисиолошких, космичких и есхатолошких димензија Светајне Христа и Његове Цркве“. Највећи део сабраних литургијско-светоотачких текстова се по први пут појављује на српском језику, благодарећи преводилачком и прегалачком труду епископа Атанасија. Уз то, веома су драгоцени његови оригинални коментари. Треба истаћи да су оба тома штампана са тврдим корицама у штампарији Интерклима Графика у Врњачкој Бањи.

Read more ...