A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Неконвенционалан пут Београдске филхармоније

Турнеја је само средство за остваривање амбициозног циља који се односи на сакупљање новца од дијаспоре у САД, како би се изградила нова концертна сала филхармоније, наводи „Њујорк тајмс”.

„Док многи амерички оркестри бију битку са тешкоћама за опстанак, могли би да размисле о случају Београдске филхармоније, која је морала да превазиђе много веће изазове, од бруталних балканских ратова вођених деведесетих, али и политичких, социјалних и економских потреса који су их пратили”, пише Мајкл Купер, новинар „Њујорк тајмса”, започињући текст о америчкој турнеји Београдске филхармоније, која је завршена синоћ наступом у Карнеги холу у Њујорку.

.

„Била је то 2001. година када је Иван Тасовац постао директор овог оркестра, само две године након бомбардовања Србије, и као што сам каже, тада је буџет за овај оркестар био на нивоу статистичке грешке, уметници су били немотивисани, инструменти у лошем стању, а музичара на сцени често више него публике у сали”, наводи се у чланку „Њујорк тајмса”.

Али, уз оно што Тасовац назива, „годинама напорног рада, суза и зноја, и много смеха”, оркестар се полако изграђивао, и постављао себи све амбициозније, а понекад се чинило и невероватне захтеве.

У тексту се подсећа да је америчка турнеја само средство за остваривање другог амбициозног циља који се односи на сакупљање новца од српске дијаспоре у Сједињеним Америчким Државама, како би се изградила нова концертна сала филхармоније. „Наша сала у Београду је премала за нас”, рекао је Дарко Крстић, који је постављен за директора Београдске филхармоније 2013, када је Иван Тасовац постао министар културе.

„Пут од оркестра који је практично био затворен у доба бомбардовања, до оркестра који је тренутно на америчкој турнеји, остварујући свој сан, јесте доста неконвенционалан. У 2009. години, суочена са озбиљним смањењем буџета, Београдска филхармонија је скренула пажњу на свој лош финансијски положај давањем апсурдних огласа у новинама, у којима је навела да би музичари могли да свирају у вашој кући уз разумну напојницу, уз опаску да имају прикладно одело за сваку прилику.” Господин Тасовац је описао ту кампању као радикалан маркетинг, који је произашао из креативног очаја.

„Када покушавате да достигнете нешто што вам се чини немогућим хумор вам је најјаче оружје”, рекао је Тасовац „Њујорк тајмсу”.

Лист наводи да ће људи којима је слику о Србији формирао „ратоборни национализам” Слободана Милошевића, можда бити заинтересовани да чују да је у претходним сезонама Београдска филхармонија извела серију концерата посвећених прославама Нове године различитих култура (јеврејске, кинеске..), промовишући мултикултурализам, и сарађујући са осталим балканским оркестрима у Хрватској и Словенији. Такође, подсећа да је оркестар ангажовао много више жена диригената од осталих ансамбала у претходним годинама, посвећујући циклус концерата њиховом раду.

„Музичари у оркестру су млади, а њихова просечна старост је испод 40 година. Један од концерт-мајстора оркестра пробио је границу представе о класичној музици сликајући се за српско издање ’Плејбоја’. Упитан да прокоментарише то, Тасовац је рекао да је други концерт-мајстор, који је мушкарац, био спречен да учини исто јер не постоји српско издање часописа ’Плејгерл’”, пише овај лист.

Истакнуто је да је оркестар имао добробити и од дугогодишње сарадње са диригентом Зубином Мехтом, са којим је први пут наступио 1958, и који им је помогао да у претходним годинама набаве боље инструменте.

Америчка турнеја, додаје се у чланку, обухвата концерте у Чикагу, Кливленду, Вашингтону и Њујорку. Истиче се да је на репертоару и део из балета „Охридска легенда” Стевана Христића, оснивача оркестра и њиховог првог шефа-диригента.

У тексту се наглашава и податак да је Иван Тасовац присуствовао првој геј паради, одржаној након четири године, у Београду, и цитирају његове речи да је то недвосмислена потврда начела да људска права имају примат над свим осталим областима. Текст се завршава тиме што је Тасовац изразио наду да ће успех филхармоније инспирисати и остале институције.

Политика


SA

 

People Directory

Richard Milanovich

Birth: Dec. 4, 1942, Banning, Riverside County, California, USA
Death: Mar. 12, 2012, Rancho Mirage, Riverside County, California, USA

Born to an Indian mother and Serbian father, Richard M. Milanovich grew up in poverty in Palm Springs, living in a shack and receiving government handouts of surplus food. He served as in infantryman in the United States Army from 1960-1963, and later returned to the Agua Caliente Band of Cahuilla Indians Reservation to engage in tribal politics. Eventually he was elected Chairman of the Band in 1984, and became a major figure in the development of casino operations on Indian land in the region and California. Through his vision and leadership, the Agua Caliente Band became the most prosperous group of Indians in the United States, and were able to make major contributions to the economy of the Palm Springs area. As Chairman, he was invited to the White House to consult with the President and other political officials. California Governor Jerry Brown, Congresswoman Mary Bono-Mack, Palm Springs Mayor Steve Pougnet, and Tribal Chairpersons from throughout California all eulogized Chairman Milanovich at the memorial service held in his honor held at the Palm Springs Convention Center. He was buried in a service attended by family and close friends.

Read more ...

Publishing

The Hagia Sophia

The Mystical Light of the Great Church and its Architectural Dress

by Charalambos P. Stathakis

Dear reader, as you run like the rest of us along the dizzy main road, stop, stay aside for a while. Let the others be dizzy, and take the secret underground trail, which will lead you through the dewdrops of the leaves, the crystal smile of the sun, the city’s underground galler- ies, your knowledge, and your feelings, to the doorstep of the Hagia Sophia. Because all dew- drops, all sunrays, and all beauty lead there. That is what you will be told by my friend, the author, whom I am fond of and whom I send you to, Charalambos Stathakis: the doctor, the warm and humane researcher, the scientist devoted to his work and his patients, who has given a series of scientific papers, who, nevertheless, retains a nest of beauty untouched in his heart, which makes him outstanding—even though he is not a specialist in architecture, nor a historian, nor a theologian, nor a Byzantinist—it makes him stand out in all these together and in entirety.

Read more ...