A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Београду сам поклонио лабораторију за физику

Професор др Бранимир Симић Главашки, добитник Пупинове награде, вратио се из САД у Србију.

Да је Михајло Идворски жив био би одушевљен мостом који носи његово име и спаја нашу равницу са светом. Спасао је Банат да не постане српска туђина. Спасао је и мене да не постанем странац. Захваљујући њему, ја сам дете Пупиновог Баната. Говори овако за "Новости" Бранимир Симић Главашки, кливлендски научник, добитник Пупинове награде, док му поглед "пуца" низ реку и крајолик испред Борче.

Када је ових дана стигао у Београд пожелео је прво да види нови Пупинов мост на Дунаву. Прешао га је два пута и потом са земунске стране стао и загледао се, "преко" у свој Банат. Као да покушава да у даљини пронађе свој родни Нови Бечеј и Панчево, где је одрастао. Смешка се док прича како је "одатле" прелазио Дунав када је кретао у велики град и Европу.

- Рођен сам 30. марта 1938. године у Краљевини Југославији. Почео сам своје образовање у фашизму 1944. Стекао сам титулу дипломираног инжењера Електротехничког факултета Београдског универзитета у социјализму 1965. Докторирао сам из области физике на Универзитету Кент у Кентерберију, у енглеском капитализму 1971. Следеће четири деценије сам радио и чезнуо да се "сретнем" са Пупином - искрен је професор Симић Главашки.

.

Као проналазач, др Главашки воли да решава велике научне загонетке. Има десет светски признатих патената и стотину објављјених научних радова. Велики је гурман. Обожава, каже дунавског смуђа на роштиљу. Када је пре осам година почео да се бави проблемом пропадања намирница приликом кувања, открио је да кварење узрокују бактерије сирћетне киселине које, уз учешће ваздуха, поврће чине корозивним и претерано влажним. Патентирао је посуђе против оксидације.

- Американци су му за овај изум нудили милионе, али га је прво понудио једној компанији нашег Србина, која има могућности да га производи и продаје по свету.

Ипак, одлучио је да прода кућу у Кливленду и врати се са супругом Борјаном у Банат и Београд. Свој повратак у Србију професор Главашки је замислио као велики научни корак у будућност. Поклонио је Електротехничком факултету и Београдском универзитету своју лабораторију за физику, вредну 600.000 долара, на којој може да се обучава, учи и ради 20 дипломаца.

Годи му што му пријатељи, откад је добио Пупинову награду 2011. године, говоре да све више личи на великог научника.

- Кажу да нас двојица, Михајло Пупин Идворски и ја Бранимир Симић Главашки личимо. Признајем немам бркове и славу као Идворски, али јесам као и он дете равнице и емигрант. Он је написао роман "Од пашњака до научењака", а ја могу да напишем мемоаре "Од Новог Бечеја до Кливленда и натраг у Србију" - прича Главашки, који када стави наочаре, и намести широке образе и поглед, заиста подсећа на Пупина.

Први пут га је, каже "срео", док је читао Пупинове мемоаре, који су у САД били школски уџбеник и толико вредна литература да је за њих Идворски добио Пулицерову награду. Други пут када је седамдесетих година прошлог века на "Кејс вестерн резерв универзитету" приредио изложбу о Михајлу Пупину. И трећи пут када је са професором Крамером са тог универзитета разговарао о славном научнику.

- Изненадио ме причом да је лично упознао Пупина када је долазио у посету професорима Мајкелсону и Морлију. Они су изводили експеримент са светлошћу. Пупин је био привржени поштовалац питања о светлости, па је било природно да се познавао са Мајкелсоном и Морлијем. Професори су између два рата радили на теорији "Да ли постоји етар кроз који се светлост простире или не?" Резултат је био да етар не постоји. За то откриће су добили Нобелову награду. Уз сва та обавештења, професор Крамер ме је обавестио да је он знао и Алберта Ајнштајна, али је више ценио Пупина него о Ајнштајна - присећа се професор Бранимир тих дивних прича о свом идолу Михајлу Пупину.

Главашки је, признаје, данас задовољан јер је видео да су Пупиновим стазама кренули многи српски научници, који су, попут доктора Михајла Месаровића уздигли "Кејс вестерн резерв универзитет" на светски ниво.

Кућа др Бранимира и професорке Борјане Главашки у Кливленду увек је отворена за црквене и државне званичнике, српске уметнике и активисте. Главашки је председник Српског друштва "Вук Караџић" у Кливленду. Члан је Централног одбора СПЦ у Америци и председник Одбора за прикупљање донација за Теолошки факултет "Свети Сава" у Либертивилу. Главни је организатор и оснивач Српског православног гробља при манастиру Марча.

М. Лопушина
Новости, 1. 3. 2015.


SA

 

People Directory

Sedam generala srpskog porekla

piše: Marko Lopušina

Admiral Stevan Mandarić bio je ratni heroj i osvajač Japana, a Rudolf Ostović sa 35 godina najmlađi američki general i savetnik Kolina Pauela. Tereza Đurić ušla u anale američke vojske - 2008. postala je brigadni general.

SVAKAKO najpoznatiji srpski oficir u Americi bio je admiral Stevan Mandarić. Ovaj potomak naših iseljenika rođen je 1911. u Feniksu. Njegov otac Samojlo Mandarić došao je iz Vrepca u Liki, a majka Sofija rođena je u Slavoniji. Još u srednjoj školi Stevan je postao posvećen vojsci kao "haj skul kadet". Sa 14 godina, tvrdeći da ima 18, priključio se Nacionalnoj gardi. Istovremeno je radio u novinama u Freznou kao reporter. Tri godine kasnije postao je narednik u Nacionalnoj gardi. Bio je jedan od retkih Srba koji su završili Pomorsku akademiju u Anapolisu, u državi Merilend.

Kada je kalifornijski kongresmen Barbur postavio 18-godišnjeg Stevana Mandarića u američku Pomorsku akademiju 1929. godine, niko nije mogao zamisliti šta će sve tog mladića čekati u tri decenije dugoj pomorskoj karijeri.

Read more ...

Publishing

Knowing the Purpose of Creation through the Resurrection

Proceedings of the Symposium on St. Maximus the Confessor

The present volume is a collection of presentations delivered at the St Maximus the Confessor International Symposium held in Belgrade at the University of Belgrade from 18 to 21 October 2012. The Belgrade Symposium brought together the following speakers: Demetrios Bathrellos, Grigory Benevitch, Calinic Berger, Paul Blowers, David Bradshaw, Adam Cooper, Brian Daley, Paul Gavrilyuk, Atanasije Jevtić, Joshua Lollar, Andrew Louth, John Panteleimon Manoussakis, Maximos of Simonopetra, Ignatije Midić, Pascal Mueller-Jourdan, Alexei Nesteruk, Aristotle Papanikolaou, George Parsenios, Philipp Gabriel Renczes, Nino Sakvarelidze, Torstein Tollefsen, George Varvatsoulias, Maxim Vasiljević, Christos Yannaras, and John Zizioulas. The papers and discussions in this volume of the proceedings of the Belgrade Symposium amply attest to the reputation of Saint Maximus the Confessor as the most universal spirit of the seventh century, and perhaps the greatest thinker of the Church.

Read more ...