Када уђете у Антрополошки музеј у Сијудад Мексику, у првој сали стоји слика Лепенског вира као представника европске цивилизације, каже Србољуб Динић, шеф-диригент опере у Сијудад Мексику, који ће од данас бити гост фестивала „Бољшој” на Мокрој Гори, и са младим талентима и виолинистом Немањом Радуловићем дириговати Четврти концерт Чајковског.
Динић је 12 година био шеф-диригент опере у Берну. Гостовао је у Кини, Кореји, Италији, Немачкој. Већ две године је у Мексику за који каже да је мешавина супротности. Људи тамо воле оперу. Постоји удружење „Про опера” где имућни дају новац да најбољи млади певачи студирају у Европи.
.– Тамо постоје модерни делови града, и они као у најстрашнијим филмовима. У граду Скоко живи 98 одсто наследника Индијанаца, можете да видите хиљаду „индиоса” у католичкој цркви, а у месту Тепослан тврде да годинама постоје ванземаљци и да слећу свемирски бродови. Злоупотребљавају се социјалне разлике тврдећи да је Мексико сиромашна земља. Он је пре 200 година био чувен по сребру и злату, има 4.000 км пешчаних плажа. На полуострву Јукатан живе домороци из народа Маја, а на северу Мексика су пустиње. На полуострву Баха Калифорнија има дивних животињских и биљних врста, а имају и познате пирамиде, и пећине испред којих организују концерте. У октобру сам гост на фестивалу Сервантино, у Гванахуату, у театру из 1903. године. Цео тај град је на тунелима јер су некада ту копали сребро – каже Србољуб Динић који је на проби био одушевљен талентима који долазе на Мокру Гору.
– Имамо способног света који никако да добије прилику у медијима. Да у подне пуштамо на телевизији Пету Бетовенову симфонију, свако би знао за њу, као што 50 пута пуштамо турбо-фолк. Посрнуће у култури траје од осамдесетих, и никако да га превазиђемо. Постоје само четири школе за таленте у Европи – у Москви, Лондону, Мадриду и Ћуприји. Њих мора неко да испрати, не само мама и тата. У Русији је педесетих година све највеће уметнике држава помогла, и зато су постали то што јесу – истиче диригент.
Прича нам како му Србија изгледа из даљине:
– Осамдесетих када сте хтели да купите плочу, она је подлегала закону о шунду, а сада плаћате да гледате кич на телевизији. Опорезивањем кича финансирате нешто што вреди. Кажу да критикујем, а ја износим чињенице. На моју представу није дошао нико из наше амбасаде у Мексику. Послао сам им и карте за премијеру. У Швајцарској је Милан Ст. Протић долазио стално на премијере. Онда вас посебно најаве. То је онда пријатно и за вас, и за земљу. Другим вас очима гледају, са озбиљношћу. Није тајна да нас не воле, али и ми томе доприносимо. Никако да решимо шта је национални интерес. То што Ђоковић ради са Србију, ради сам, а потребан је системски ангажман – каже Динић.
Он предлаже да се контактира с успешним Србима из света и да им се да медијска пажња:
– Зар је толико тешко направити листу 1.000 најуспешнијих Срба у свету и рећи им да желите да они репрезентују Србију. То раде сви. Није страшно рећи: буди спонзор филхармоније и бићеш на свим билбордима. Бившем управнику опере у Цириху Переири у уговору је писало да има обавезу да налази спонзоре, а ако нађе 10 милиона франака, добија 10 одсто. То није мито, он добија милион, и онда сви раде боље – каже Динић.
Држава каже да нема новца, али има милионере, додаје овај диригент. Нека их позову, каже, да изграде болницу, или стадион. Коментарише да се само код нас милионер постаје преко ноћи, за пет година, док у Швајцарској традицију стварају генерације, породице Тоблер, Ролекс и друге.
Динић је завршио студије клавира и четири године учио дириговање у Бону. Обавештава да ускоро у Мексико долази „Колегијум музикум” и подсећа да је тамо гостовао и Бојан Суђић који је, како каже, институција.
– Верујем у чуда, јер ми се чудо десило. Када сам полагао аудиције, радио сам од 7 до 23 сата увече. Научио сам седам језика. Ту је важна радозналост. Ако се укопате у ров, не можете да научите ништа. Још верујем да има више добрих људи на свету него лоших, и лепих ствари више него ружних. Али када ми неко каже „благо теби, лепо живиш”, испричам му виц који сам чуо од једног руског диригента. Луј Армстронг био је у рају и рекао је Св. Петру да му је досадио нектар и да жели пиће, жене, џез и цигаре. Св. Петар му да визу на један дан за пакао и тамо Луј наиђе на жене и уживање. Када је тражио да га заувек тамо пресели, дочекала су га четири ђавола и бацила у казан. Питао је: камо жене, труба?, а рекли су му: то је разлика између туристе и емиграције! Зато онима који ми завиде, не објашњавам ништа, испричам само овај виц – каже Динић који овог лета гостује у Хрватском народном казалишту и држи курс дириговања у Истри.
Стари лав
– Добар однос диригента и оркестра траје десет година, јер долази до замора материјала са обе стране. Карајан је имао исте проблеме, јер је у уговору тражио да буде доживотни шеф-диригент Берлинске филхармоније. Једном је рекао: „Кад лав остари и кад му испадну зуби, сви пробају да га нападну. А кад сам ја био у најбољим годинама, они су сви због мене постали милионери.” Изненађен сам избором Петренка за новог шефа диригента Берлинске филхармоније (гласало се 17 сати), јер сам очекивао тренутно најбољег Немца Тилемана или звезду Густава Дудамела.
Мирјана Сретеновић
Политика, 9. 7. 2015.
