A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Ко су потомци првог Србина у САД

У МАЛОМ америчком граду Џексон, у држави Мисисипи, на листи најбољих спортиста свих времена, која је недавно објављена, налазе се имена пливачица Елисе и Кејт Малете, као и атлетичара Томаса Малетеа. Срби из Америке су поносни на њихове златне медаље које су освајали на такмичењима у САД, а посебно на њихово српско порекло.

.

- Елис, Кејт и Томас су деца Џека Малетеа, писца, фотографа и власника антикварнице из Џексона. Што је најважније, они су директни потомци Ђорђа Шагића, првог Србина који је пре два века у Филаделфији регистрован као досељеник у Америку. Џек Малете је потомак Шагићеве кћерке Женевјев Фишер, удате Малете, и врло добро познаје историју и порекло свог предеде Ђорђа Шагића - прича нам Александар Славковић, аутор књиге „Имигрант“, о првом српском досељенику у Америку.

ЂОРЂЕ ШАГИЋ је у Филаделфију стигао бродом „Делавер“ из немачке луке Хамбург. Рођен у градићу Стони Београд, 30. априла 1795, у породици досељеника из Србије, који су у околину Будимпеште дошли у таласу велике сеобе Срба. Након смрти оца, Ђорђе долази у Сремске Карловце да постане свештеник, али са 18 година напушта школу и прелази у Србију 1813. године, где се прикључује вожду Карађорђу и устаницима. Након пораза, бежи у Аустрију. Провео је две године лутајући на лађама Дунавом као трговац, да би се 1814. у Хамбургу укрцао на брод за Америку.

- Чим је стигао, добио је америчко име Џорџ Фишер, оженио се богатом Елизабетом Дејвис из Мисисипија и населио се код њених родитеља. Имали су тројицу синова, а најпознатији је био Хирам Фишер, са којим је Ђорђе по Калифорнији, у време „златне грознице“, ископао два бисага злата - приповеда нам његов унук Џек Малете.

Средином 19. века, када су Срби почели да подижу своју прву цркву у Џексону, Ђорђе Шагић им се придружио и помогао да оснују брзорастућу колонију српских досељеника у Калифорнији. Женио се још три пута. Други брак закључио је у Галвестону са извесном М. С. Пејџ. Трећи брак је склопио са Мери Каролин Флеминг, а четврти са Каролин Фишер. Његови потомци под презименима Фишер, Палматер и Малете живе на југу САД, у државама Тенеси, Тексас и Мисисипи, у градићу Џексон, где су их „Новости“ и пронашле.

- Моја деца Елиса и Мери Кејт су студенти на Универзитету Мисисипи, где специјализују међународне односе. Син Томас је извиђач, освајач златне медаље у три спорта на државном играма на Мисисипију и представник у Вашингтону. Рођак Џон Фишер је радио у америчкој влади у Вашингтону, а даљни рођак по деди, Џеф Канингхам, живи у Остину и са сином помаже америчкој сиротињи - набраја Џек Малете потомке свог српског деде.

Његов рођак је и лекар Лари Малете, који у слободно време свира ирску музику на флаути. Лари живи у Хјустону у држави Тексас и радо говори да је Србин.

- Ја сам Србин, али и Американац. Изузетно сам поносан на своје српске корене и нашег претка Ђорђа Шагића. Био је мајор америчке војске, директор царине, судија, оснивач српске колоније, али и велике масонске ложе. Био је и почасни конзул Грчке у Америци - прича Лари Малете.

У музејима у Хјустону и Остину, како сведочи Малете, постоје поставке са документима и сликама његовог чукундеде Ђорђа Шагића Фишера. У библиотеци Тексашког државног универзитета налази се свежањ докумената и материјала на којима је исписано „Успомене Џорџа Фишера“. Књиге које говоре о историји Тексаса и његовом развоју садрже и податке о лику и улози Џорџа Фишера, Србина, једне од најзначајнијих личности у историји Тексаса. Ђорђе Шагић Фишер је умро у Сан Франциску 1873. године. На свим државним зградама и страним конзулатима у знак поштовања према њему, заставе су биле спуштене на пола копља.

МЕЂУ НАЈУГЛЕДНИЈИМ У САД

ИСТОРИЧАР Џон Ливингстон је Ђорђа Шагића Фишера означио као пионира авантуристичке прозе у САД. Шагић је написао авантуристичке „Мемоаре“, па га је Ливингстон уврстио међу 200 најугледнијих Американаца. О Ђорђу Шагићу су написане многе књиге. Режисер Милорад Коларић са РТС-а је направио документарни филм о Шагићу, који ће бити промовисан у Филаделфији.

СЛАВЉЕ НА ВИДОВДАН

МИ, као породица, изненађени смо да Срби толико пажње поклањају нашем деди Ђорђу Шагићу. С обзиром на то да Теслина научна фондација за Видовдан припрема посебну прославу поводом 200 година од дединог досељавања у Америку, нас тридесетак потомака Ђорђа Шагића Фишера доћи ћемо 28. јуна у Филаделфију да славимо са нашим Србима - обећава доктор Лари Малете.

Извор: НОВОСТИ


SA

 

People Directory

Bishop Danilo (Krstić)

Born on May 13, 1927 in Novi Sad, Danilo studied law in Belgrade, and graduated from Sorbonne in literature in 1952. From 1954 to 1958 he studied theology at the Saint Sergius’ Academy in Paris. While studying in Paris, he became acquainted with Bishop John of Shanghai, and he underwent a spiritual renewal. His doctoral thesis On Divine Philanthropy: From Plato to John Chrysostom, he completed under Fr George Florovsky at Harvard in 1968 (under the title: St. John Chrysostom as the Theologian of Divine Philanthropy; reprinted in Theologia, Athens, 1983).

Read more ...

Publishing

The One and the Many

Studies of God, Man, the Church, and the World today

by Metropolitan John D. Zizioulas

This volume offers a collection of Zizioulas articles which have appeared mostly in English, and which present his trinianatarian doctrine of God, as well as his theological account of the Church as the place in which freedom and communion are actualized. The title, The One and the Many, suggests the idea of a profound relationship that exists between the Persons in the Holy Trinity, between Christ and the Church, between one Catholic Church and many catholic Churches. On each of these levels of communion, each one is called to receive from one another and indeed to receive one another. And while this is understandable at the Triadological and Christological levels, it raises all sorts of fundamental ecclesiological questions, since the highest point of unity in this context is both the mutual ecclesial-eucharistic recognition and agreement on doctrine and canonical-eccelesiological organization.

Read more ...