A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Награда "Збигњев Херберт" Чарлсу Симићу

Добитник Међународне књижевне награде Збигњев Херберт за 2014. годину је Чарлс Симић, саопштила је Фондација Збигњев Херберт.

"Рођен у Србији 1938. године, Симић на међународну књижевну сцену доноси амерички сленг и нарочит источноевропски сензибилитет", каже се у саопштењу Фондације, које преноси Симићев српски издавач Архипелаг.

Награда ће бити уручена 14. маја на свечаности у Пољском театру у Варшави, а састоји се из статуете са ликом Херберта и новчаног износа од 50.000 долара.

.

"Како је добро када је таква вест прво што чујете ујутру и како је дивно да та вест долази из земље која је свету дала толике велике песнике, од којих су многи, попут Збигњева Херберта, тако много значили мени", изјавио је Симић.

Он је додао да је песме Херберта први пут прочитао 1965. у преводима Чеслава Милоша, а две године касније срео га је у Њујорку и потом неколико пута у САД и Европи.

"Иако сам био много млађи од њега, и уз то сам растао током Другог светског рата у Југославији, где смо живели десетак година под комунизмом, његову животну причу и његове стихове ни најмање нисам осећао као стране. Додатна привлачност његових стихова била је у томе што су се бавили искуством тих насилних година, са израженим моралним и филозофским питањима, и то у изузетно јасним песмама, успевајући да у исто време буде и озбиљан и забаван", рекао је Симић на вест о награди.

Одлуку је донео седмочлани жири песника, есејиста, преводилаца и издавача: Томас Венслова (Литванија/САД), Едвард Хирсс (САД), Михаел Кригер (Немачка), Јарослав Миколајевски (Пољска), Лидија Димковска (Македонија/ Словенија), Агнета Плејел (Шведска) и Жауме Валкорба Плана (Шпанија).

Хирш истиче да се Симић "специјализовао за трагикомедију. Као и Збигњев Херберт, он има велику историјску свест, сардонични смисао за хумор и моћно осећање људске трагедије. Он говори против људске подмитљивости. Његов модел критичке песме инспирисао је песнике широм света. Он такође инспирише и читаоце, јер подсећа људе на њихову људскост".

Према Кригеру, "Симић је данас један од најбољих песника у Америци и целом свету. Његова поезија је изузетан иронијски и лаконски коментар о нашем свету антагонизама".

Анжеј Франашек, књижевни критичар и секретар Награде изјавио је да "оваква одлука жирија ефикасно подсећа да је чак и данас могуће, кроз поезију, промовисати оне вредности које је пре пола века Херберт описао као несебичност, способност мишљења, визија изгубљеног раја, доброта, извесна мешавина очаја и хумора".

Архипелаг је недавно објавио књигу Симићевих нових есеја о књижевности, политици и јавним питањима Гледај дуго и нетремице, а пре три године велику ретроспективу његове поезије од раних песама до песама преведених из рукописа "Ишчекујући пресуду".

О награди

Награда Збигњев Херберт основана је како би се истакла "изузетна уметничка и књижевна остварења", као и да би се указало на вредности које се у сагласју са вредношћу дела Херберта. Симић је други добитник. Прошле године награда је додељена великом америчком песнику В. С. Мервину.

Извор: РТС, 11. 3. 2014.


SA

 

People Directory

Bishop Grigorije (Udicki)

(1963–1985)

As the son of Stevan Udicki, notary, and Anica Udicki Pavlovich, he was born on January 14, 1911, in Velika Kikinda, Banat. He finished the public and secondary school at Velika Kikinda and Timisoara (Romania), the Seminary in Sremski Karlovci (Yugoslavia) in 1930, when he entered the University of Belgrade and finished the Faculty of Orthodox Theology in June 1934.

After the military service in the Red Cross company in Bitola (Yugoslavia) in 1934/35, he became a teacher of the Seminary and gymnasium in Bitola on March 15, 1935. On November 14, he was ordained a priest, on special duty at the monastery church of St. John the Baptist in Bitola till 1938, when passed the examination of a Master degree.

He took monastic vows in the Monastery of Hilandar in 1936.

In September 1938 he went to the U.S.A., to Libertyville, Illinois, taking up there the job of a secretary of the Orthodox Diocese and later on duty of a priest at the Holy Trinity Church at Butte, Montana. In order to complete the studies necessary for getting the PhD degree, he went in 1939 to Athens (Greece), but soon returned to Yugoslavia because of the war between Greece and Italy. Having transferred studies to the University of Belgrade he passed the examination on June 11, 1940. Working on preparation of the dissertation he went to Petrovgrad, Banat (Yugoslavia), where he remained till 1945. During the wartime between Yugoslavia and Germany, he was just a manual worker, and later in 1943 he became again a teacher in Gymnasium and helped at the Church in Petrovgrad. In June 1945 he was forced by communists to leave because of his faith.

Read more ...

Publishing

All Roads Lead to Jackson

Serbian American Contributions in Amador County, California, since the Gold Rush
Milina Jovanović offers a unique compilation of individual and family immigration stories that include enormous contributions to the development of California and significant community involvement. In this version of people’s history she chronicles how Serbian Americans have strengthened community, region, state, and country through the endeavors and struggles of 150 years. This book also focuses on women’s contributions that are too often overlooked. Ms. Jovanović’s study reveals that Jackson not only remains an original and symbolic home to Serbian Americans and Serbian Orthodox religion, but also an oasis where the Serbian community has preserved its positive reputation and social influence.

Read more ...