A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Од српског Јерусалима до подршке независности

 

КОСОВСКО ПИТАЊЕ У АМЕРИЦИ - НА ВИДОВДАН 100 ГОДИНА КАСНИЈЕ

Чињенице о улози и доприносу Србије победи савезницима нису „неупотребљива прашњава архива” која је небитна за будућност односа Србије са светом. Напротив, могу и те како да допринесу превазилажењу неких разлика у мишљењима и перцепцији Србије данас, сматра амбасадор др Љиљана Никшић

Видовдан је трагичан и славан датум српске историје, који је тако уважаван и у Америци пре тачно сто година. Тада овај национални и верски празник, којим се слави Косовски бој, није носио контроверзе, које му неки у Србији и многи ван ње данас спочитавају, или би желели да му учитају.

Тада се у Вашингтону, Паризу, Лондону није спорила теза да је Србија 1912. године „своје повесно бојно поље вратила у окриље своје националне територије” и да је Косово „српски Јерусалим” (цитати из текстова у „Њујорк тајмсу” пре једног века).

Колико је Србија из ових светских центара имала подршку за ондашњу „косовску политику”, али и тежњу за слободом и уједињењем словенске браће, толико је сада – нема.

Сто година касније у Србији је актуелна грчевита борба за очување суверенитета и територијалног интегритета на простору Косова и Метохије, а међу најгорљивијим заступницима независности Косова управо су некадашњи савезници.  

Интереси су се променили, људи су се променили. Колико би Србији значило да данас има у Америци некога попут Михајла Пупина, који је пријатељевао са председником Вилсоном, основао Српску народну одбрану, неуморно у јавности говорио о жртвама и херојству свог народа и српске војске, дао сву имовину под хипотеку зарад набавке војне опреме за одбрану отаџбине... И није био једини. Здушно и заједнички радили су у Вашингтону и Њујорку српске дипломате Михајловић, др Веснић, др Славко Грујић и други, др Давид Албала, српски патриота и јеврејски лидер, председник Српске народне одбране Милош Тривунац, па хуманисти попут Мејбл Данлоп Грујић...

Наводећи да је Велики рат изнедрио хероје и хероине човекољубља и хуманости који нису познавали границе и нису делили људе по националној, верској и политичкој припадности, амбасадор у Министарству спољних послова др Љиљана Никшић помиње и запажене улоге добровољаца из САД – др Едварда Рајана, лекара који је спасао Београд од тифуса, и Рут Фарнам, наредника у коњичкој дивизији српске војске. Уз свеопште поштовање и дивљење савезника према Србији, заједничке активности Срба и пријатеља Србије у високим круговима САД, њихово присуство у јавности, објављивање саопштења и ауторских чланака у „Њујорк тајмсу” и „Вашингтон посту”, допринели су у оно време угледу и поштовању Србије. Како је онда Вашингтон од прихватања да је Косово „српски Јерусалим” пре 100 година дошао на позицију главног заговорника косовске независности? И да ли је на промену става америчке администрације заиста највише утицао период деведесетих година 20. века?

Љиљана Никшић, аутор књиге „Србија памти – 100 година Великог рата”, указује да су односи Србије са САД, Британијом и Француском, традиционалним савезницима, доживели дисконтинуитет и били су подређени спољнополитичким интересима Југославије након 1945. године. А отуђење се, каже, није десило у последњој деценији прошлог века, него много раније, дисконтинуитетом културе сећања на специјалне савезничке везе Срба у Великом рату.

„Зато је обележавање стогодишњице Великог рата шанса да Србија подсети на своју улогу и допринос победи савезника и обнови културу сећања на традиционална савезништва. То је легитимна дипломатска активност на линији подршке спољнополитичким интересима Србије данас. Чињенице о улози и доприносу Србије победи савезницима нису ’неупотребљива прашњава архива’ која је небитна за будућност односа Србије са светом. Напротив, могу и те како да допринесу превазилажењу неких разлика у мишљењима и перцепцији Србије данас”, каже она за „Политику“.

Указујући да је култура сећања жива супстанца дипломатских односа и својеврстан подсетник, светионик и инструктивни путоказ у билатералним и мултилатералним односима, др Никшић наводи да треба бити оптимиста и веровати у могућност промене става – јер је у дипломатији то могуће. Подсећа да је српска дијаспора уградила себе у темеље америчке државе, да су Срби у САД гласали масовно за садашњег председника Доналда Трампа, оштро осуђујући одлуке Клинтонове администрације и бомбардовање 1999. године, а да је Трамп већ променио неке, до сада чврсте, ставове америчке администрације. Истиче и да је на челу Стејт департмента Мајк Помпео, најбољи кадет академије Вест Поинт, који је сигурно имао прилике да се упозна са војнотактичком стратегијом Степе Степановића и Живојина Мишића, која се проучава као пример војничког стоицизма српске војске. А први човек Министарства спољних послова Србије Ивица Дачић покренуо је иницијативу да се подигне споменик Вилсону и Пупину у част 100 година савезничких веза Срба и Американаца у Великом рату. Вилсон је добио и свој булевар у Београду на води.

Нова прилика за подсећања биће већ за месец дана. Пре сто година, 28. јула, на дан када је четири године раније Аустроугарска напала Србију, на Белој кући завијорила се српска застава.

 Извор: Политика


SA

 

People Directory

Kim Komenich

Journalism New Media Asst Prof, Journalism & Mass Comm

Education:

  • Master of Arts. Univ Of Missouri-Columbia, 2007
  • Bachelor of Arts, Journalism
  • San Jose St Univ, 1979

Kim Komenich worked as a staff photographer and editor for the San Francisco Chronicle (2000-2009) and the San Francisco Examiner (1982-2000.) He was awarded the 1987 Pulitzer Prize in Spot News Photography for photographs of the Philippine Revolution he made while on assignment for the Examiner.

Read more ...

Publishing

Holy Emperor Constantine and the Edict of Milan

by Bishop Athanasius (Yevtich)

In 2013 Christian world celebrates 1700 years since the day when the Providence of God spoke through the holy Emperor Constantine and freedom was given to the Christian faith. Commemorating the 1700 years since the Edict of Milan of 313, Sebastian Press of the Western American Diocese of the Serbian Orthodox Church published a book by Bishop Athanasius Yevtich, Holy Emperor Constantine and the Edict of Milan. The book has 72 pages and was translated by Popadija Aleksandra Petrovich. This excellent overview of the historical circumstances that lead to the conversion of the first Christian emperor and to the publication of a document that was called "Edict of Milan", was originally published in Serbian by the Brotherhood of St. Simeon the Myrrh-gusher, Vrnjci 2013. “The Edict of Milan” is calling on civil authorities everywhere to respect the right of believers to worship freely and to express their faith publicly.

The publication of this beautiful pocket-size, full-color, English-language book, has been compiled and designed by Bishop Athanasius Yevtich, a disciple of the great twentieth-century theologian Archimandrite Justin Popovich. Bishop Athanasius' thought combines adherence to the teachings of the Church Fathers with a vibrant faith, knowledge of history, and a profound experience of Christ in the Church.

In the conclusion of the book, the author states:"The era of St. Constantine and his mother St. Helena, marks the beginning of what history refers to as Roman, Christian Empire, which was named Byzantium only in recent times in the West. In fact, this was the conception of a Christian Europe. Christian Byzantine culture had a critical effect on Europe; Europe was its heir, and then consciously forgot it. Europe inherited many Byzantine treasures, but unfortunately, also robbed and plundered many others for its own treasuries and museums – not only during the Crusades, but during colonial rule in the Byzantine lands as well. We, the Orthodox Slavs, received a great heritage of the Orthodox Christian East from Byzantium. Primarily, Christ’s Gospel, His faith and His Church, and then, among other things, the Cyrillic alphabet, too."