A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Бајка о Сњежани оживела у Америци

Златибор – Ведрином и задовољством зрачи ових дана на Златибору, на 19. конгресу Удружења кардиолога Србије, наша Американка Сњежана Човић, научница од угледа, директорка молекуларне генетике у компанији „Авир“ у Калифорнији.

– Овде сам Сњежана, а тамо ме зову Сноу Вајт, као у оној бајци. И своју бајку сам у Америци оживела, не слутећи такав свој животни пут. Постигла, уз срећу и стални рад, више него што сам могла да замислим – каже насмејана.

.

Компанија „Авир“, објашњава нам, позната је у области дијагностике наследних кардиоваскуларних болести. Истиче се иновативношћу, ради 19 различитих тестова, а предњачи код ране детекције инфаркта методом анализе седам протеина, што је, први пут на европском тлу, представљено на овом конгресу на Златибору. Сњежана је, као генетичар, једна од кључних особа у стручном тиму Дагласа Херингтона.

Родом Сарајка, њен животни пут определила су сурова ратна збивања с почетка деведесетих. У граду на Миљацки завршила је одсек биологије на Природно-математичком факултету, као и постдипломске студије, као један од најбољих студената сарајевског универзитета. Била потом асистент на том факултету, радила на Биолошком институту у Сарајеву. Претходно је одбила прилику да још тада у Америку дође.

– Тих година сам, по дипломирању, добила понуду да, уз стипендију, постдипломске студије завршим у САД, на Калтек универзитету у Лос Анђелесу. Нисам то доживела као нарочит изазов. Била сам задовољна животом у Сарајеву, моја Америка је била овде, веровала сам да све што желим могу код нас да постигнем. Решила сам и да се удам, па понуду глатко одбила. Препоручим за то школовање једног познаника, такође сјајног студента, који је одлазак прихватио и потом постао професор на универзитету у Лос Анђелесу. Ко би се, ето, надао да ћу и ја ту доћи и стварати – сећа се Сњежана.

Избио је 1992. године рат па је она с породицом, носећи бебу у наручју, избегла у Београд. У мислима јој је увек велика помоћ сестринства манастира Ваведење у тим данима, сналажење да се опстане. Случај је хтео да за њу сазна Шерон Мајлс, супруга тадашњег отправника послова америчке амбасаде у Београду, и понуди јој да дође у Америку.

– И дошла сам, судбина је хтела тако. Најпре сам се запослила у лабораторији „Онкотек“ у Лос Анђелесу која ради тестове за лечење свих врста карцинома. Ту сам постала асистент Барбаре Кеплен, најпознатијег цитогенетичара у САД, специјализовала цитогенетику, 12 година у „Онкотеку“ радила. Пошто је Барбара умрла, прешла сам на рад у компанију Патрика Суна, једног од најбогатијих Американаца. Код њега сам била директорка лабораторије за клиничку дијагностику, са специјалношћу за рану детекцију рака грлића материце – објашњава наша саговорница.

Пребогати Патрик ју је, прича Сњежана, уважавао, слао по Америци да процењује вредности лабораторија које је куповао. За једну у Индијани питао ју је, на пример, да ли је добар избор и је ли довољно платити 30 милиона долара.

– Више него довољно, рекла сам, знајући да она мање вреди. Али он је имао визију и купио за 30 милиона, уверен да ће се уложено вратити. Ево, сада после две године та лабораторија је зарадила 130 милиона – истиче Сњежана, која је после 18 година рада у онкологији решила да специјализира молекуларну генетику и сада ради за „Авир“. Живи у Лос Анђелесу, син Стефан магистрира финансије и банкарство, а супруг Станиша, инжењер, има своју фирму за пројектовање.

– Успех у свету захтева професионалан и поштен однос према послу, стално усавршавање, па и приличну дозу среће. А највећим достигнућем сматрам кад је председник компаније у којој сам дуго радила лично дошао у источно Сарајево, где ми живе родитељи, да им ода признање за оно што постижем. И никад ме није напустила мисао да треба нешто да учиним за мој народ. Управо радимо да најмодернију технологију преносимо по свету, отварамо лабораторије у Катару и другим државама, па настојим да можда нешто урадимо и на овим просторима – казује саговорница „Политике“.

Бранко Пејовић
ПОЛИТИКА 19. 10. 2013.
Фото: С. Јовичић


SA

 

People Directory

Berislav V. Zlokovic

Berislav V. Zlokovic, an internationally recognized leader in the research of Alzheimer disease and stroke from the University of Rochester Medical Center, has been appointed to the position of professor and chair of the Department of Physiology and Biophysics in the Keck School of Medicine, effective Dec. 15. Zlokovic has also been named the director of the new Center for Neurodegeneration and Regeneration at the Zilkha Neurogenetic Institute.

.
Read more ...

Publishing

Poemes de Jovan Dučić / Песме Јована Дучића

Translated into French by Petar Bubresko. Bilingual edition (French and Serbian)

The first bilingual edition translations of poems in French of this prince of Serbian poetry. These translations of poems Dučić meet two objectives: to publicize the work of the poet to Francophone readers and pay tribute to both the Serbian language Dučić and French language to which the great poet and Petar Bubreško were passionately attached. This book is dedicated to Leposava Bubreško (1923-2013) professor Bubreško’s wife who wanted so much this work to be published.

Publishers: Sebastian Press, Vidoslov, and Metokhia

216 pages, soft bound, published in 2015, price $15


Песме Јована Дучића

На француски језик превео проф. др Петар Д. Бубрешко

Ова књига је посвећена Лепосави Бубрешко (1923-2013), супрузи професора Петра Д. Бубрешка, која је толико желела да ово дело изађе на светлост

Саиздавачи: Видослов, Требиње и Metokhia, Paris

ПОЕЗИЈА

Мирна као мрамор, хладна као сена,
Ти си бледо тихо девојче што снева.
Пусти песма других нека буде жена,
Што по нечистим улицама пева.

Ја не мећем на те ђинђуве са траком,
Него жуте руже у те косе дуге:
Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,
Одвећ горда да би живела за друге.

Буди одвећ тужна са сопствених јада,
Да би ишла икад да тешиш ко страда,
А чедна, да водиш гомиле што нагле.

И стој равнодушна, док око твог тела,
Место китњастог и раскошног одела,
Лебди само прамен тајанствене магле.

Read more ...