International Essay Contest

Membership in the SNF is NOT Required

The Serb National Federation (SNF) is sponsoring a $10,000 Essay Competition regarding the relationship between the Serbian Diaspora and the Ancestral Homeland.

The International Essay Contest encourages students to think about a strategy to improve the relationship between the Serbian Diaspora and the Ancestral Homeland. Students need to identify the strategy that they believe will strengthen the ties between the Serbian Diaspora and their Ancestral Homeland. The Serb National Federation wants to inspire students to learn more about their Ancestral Homeland and express their ideas in the essay. There are several aspects of the relationship between the Serbian Diaspora and the Ancestral Homeland one can write about, including economic, diplomatic, religious, historical, cultural, and others.

Утисак који је српски кандидат за Оскара режисера Предрага Гаге Антонијевића оставио на публику најбоље се могао видети када су се попалила светла после пројекције. Једни су обамрли седели на својим местима, други журно, са марамицама и маскама у рукама, журили ка излазу, док већина није била у стању да да било какав коментар, преноси „Сербиан тајмс“.

„Шта рећи, све сте видели“, био је најчешћи одговор који смо добили.

ИСТОРИЈА је већ била крупним словима забележила име Френка Лојда Рајта, као једног од првих оснивача модерне архитектуре, када је у његов живот ушла Олгивана (Олга Ивановна Лазаревић), унука великог војводе Марка Миљанова, која је у Талесину, у далекој Аризони, заједно са славним супругом, основала чувену Рајтову фондацију, једну од, можда, најчувенијих школа архитектуре на свету.

Из Црне Горе је отишла као седмогодишња девојчица почетком двадесетог века, када се у Америку одлазило са књажевским пасошем. Животна путања ју је из Медуна одвела у Београд, потом у Русију, а одатле у САД, где ће заувек везати своје име за име једног од најславнијих архитеката света, који ће у једној од својих књига доцније записати: „Душа и инспирација Талисина је Олгивана.“ Том реченицом Рајтов геније је хтео да ода признање својој „највећој инспирацији“ - славној унуци још славнијег црногорског војводе, јунака и писца. И та инспирација учиниће их једним од најпознатијих и најславнијих парова на свету. Касније ће се, кад многе године мину, и сама Олгивана сећати:

Нећу да Вукову азбуку српској деци продају странци и на томе зарађују, не желим да они додају и исправљају квачице на словима у буквару, јер уџбеник једне земље је јавно добро њених грађана.

Ово је разлог због кога проф. др Александар Кавчић, светски познато име у научним круговима, сваког месеца оставља катедру на Универзитету Карнеги Мелон у Питсбургу, где предаје, прелеће океан и на неколико дана долази у родни Београд да провери како напредује штампање школских књига које ће поклонити српској деци.

Knjiga donosi prevode 13 Zmajevih pesama, kao i Teslin esej pod naslovom “Zmai Ioan Iovanovich the Chief Servian Poet of Today/Zmaj Jovan Jovanović, vodeći srpski pesnik današnjice”, a naš naučnik je to publikovao u periodu od 1894. do 1897. godine, u njujorškom časopisu za kulturu “The Century Magazine”, naveo je jedan od autora knjige Vladimir Todorović.

U ovom poduhvatu je Tesli pomoć pružilo nekadašnje značajno ime američkog pesništva, docnije i diplomatije, Robert Andervud Džonson. Naime, Džonson je Tesline prevode Zmajevih stihova uveo u formu stiha, s tim da ih je uvrstio i u malu antologiju pesama, zajedno sa izborom savremene poezije Grčke, Poljske, Italije i Irske.

Priloge za knjigu napisali su i akademik Matija Bećković i predsednik Matice srpske profesor dr Dragan Stanić, koji je potpisan pesničkim pseudonimom Ivan Negrišorac, a korišćen je i tekst našeg pokojnog profesora na Univerzitetu Severna Karolina dr Vase D. Mihailovića.

Knjigu “Zagrljaj Tesla i Zmaj/An Embrace Tesla and Zmaj” je objavila Izdavačka kuća “Tiski cvet” iz Novog Sada.

Film je odabrala komisija u sastavu Dobrivoje Tanasijević – Dan Tana (član Američke akademije filmske umetnosti i nauke, član komisije po predlogu FCS-a) Miroslav Lekić (ispred Udruženja filmskih umetnika Srbije), dr Ivana Kronja i Tanja Bošković (po predlogu AFUN-a), Sandra Perović (ispred Upravnog odbora FCS-a), Dara Džokić (ispred Udruženja filmskih glumaca Srbije) i Dejan Lutkić (po predlogu FCS-a).

Tako je Samir Salim, sitni vredni sedmak iz Beograda, narednih godina često viđan na astronomskim programima, da bi kao student postao i saradnik, pa i profesionalni rukovodilac programa astronomije u Petnici.

Nakon doktorata ostao je da živi i radi u SAD, srećno oženjen Stašom Milojević koju je upoznao upravo na tom svom prvom programu…“

Ovako je Petnički Almanah izvestio o počecima jednog od svojih najpoznatijih programa – Letnjoj naučnoj školi za osnovce i prvim učesnicima među kojima je i naš sagovornik.

Taj nekadašnji „vredni sedmak“ danas je ugledni naučnik i jedan od bliskih saradnika Adree Gez, ovogodišnje dobitnice Nobelove nagrade za fiziku.

By Milos Rastovic

We had never had the opportunity to travel to Maine, but, read about its natural beauty with pine tree forests and lakes, friendly people, delicious seafood such as lobsters and the pleasant climate in Maine. Finally, we booked our vacation for August over the phone in a conversation with the owners, Aleksandar and Marija Nikolic. In the early morning, we packed our luggage and drove from Pittsburgh to Boothbay Harbor in about 12 hours. We enjoyed driving through the amazing forests of Pennsylvania, New York, Massachusetts, New Hampshire, to reach our destination in Maine.