A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Наш лекар у тиму који је направио „ново лице”

Свет је ових дана обишла вест да је Ричард Ли Норис (39) из Мериленда, човек коме је пре две године урађена најкомпликованија трансплантација лица на свету поново ужива у животу и да је успео готово у потпуности да поврати некадашњи изглед. Више се не стиди да се слика, научио је поново да једе и говори и нашао је девојку. Захвалан је лекарима што су му вратили веру у живот, извевши једну од најкомпликованијих трансплантација у историји медицине.

.

У петочланом тиму лекара који су направивли ново лице овом човеку, који је у лову себи случајно пуцао у главу, учествовао је и др Бранко Бојовић (38), пластични хирург и стручњак за операције лица и лобање деце и одраслих, микрохирургију урођених, онколошких и трауматских стања из Медицинског центра Универзитета у Мериленду, иначе пореклом из Србије.

Он каже да је операција трајала 36 сати, али и да је пацијент до тада морао да иде на више од 20 интервенција које нису биле успешне. Захваљујући трансплантацији, пацијент је добио ново лице, зубе, језик и вилицу.

– До сада је у свету урађена 31 трансплантација лица. Сада имамо нове кандидате за следеће операције, који имају тешке повреде и ожиљке. Можда ћемо наредну интервенцију да урадимо код војника са тешким деформитетом лица. Кад се оформи трансплантациони тим, сваки лекар мора да зна да спроведе операцију од почетка до краја. Тешко је пронаћи одговарајућег донора који има адекватну боју коже и друге подударности. Трансплантације лица се планирају, али је недавно био случај где је таква интервенција урађена хитно код тешко повређене особе која се такође успешно опоравља – објаснио је др Бојовић, додајући да знање и едукација у Србији није далеко од осталог света, али да нам недостају техника и опрема и да се он залаже за то да се потпише неки споразум са Министарством здравља о довођењу стручњака из Америке како би се образовали наши лекари.

Он борави у Београду због четвртог конгреса Српске ортопедско-трауматолошке асоцијације (СОТА) са међународним учешћем, чији је председник један од најбољих европских микрохирурга професор др Марко Бумбаширевић. Ортопедска елита из целог света јуче и данас размењује искуства из ове области, а међу њима је велику пажњу привукао професор др Милан Стевановић, оснивач српске микрохирургије, директор програма микрохируршке едукације у Америци и професор Универзитета у Јужној Калифорнији у Лос Анђелесу.

– Значи ми много сваки долазак у Београд, јер сам радио у Клиници за ортопедију, а имао сам част да радим са највећим доајенима српске ортопедије професором др Живком Бумбаширевићем, Бранком Радуловићем, Пеђом Клисићем и другим великанима. Пре 20 година сам напустио Србију и од тада живим у Америци. Право је задовољство доћи овде и видети ђаке који су сада водећи српски ортопеди и микрохирурзи. Програм којим руководим у Америци намењен је за најбоље студенте. Тамо се на медицински факултет јави 12.000 људи, а прими се око 4.000 особа. Од тог броја ако немате максималну оцену која износи 280 поена, не можете да рачунате на добијање специјализације из области које се највише траже, попут оних за ортопедију, миркохирургију, неурохирургију, ОРЛ, кожне болести – каже др Стевановић.

Роботска хирургија као будућност

Медицина се брзо мења, а нова технологија је успела да побољша резултате лекара, каже др Стевановић, напомињући да се у Америци све више даје на значају примени такозваних Да Винчи инструмената – робота за операције који коштају по 200, 300 милиона долара. „Ко успе да обезбеди ове инструменте за рад имаће боље резултате и технологију и моћи ће много више да помогне болесницима. Микрохирургија је веома важна област, јер је потребна код реконструкције функције мозга, екстремитета, унутрашњих и гениталних органа. Сада се све више „иде” на такозвану нанохирургију. Јапанци сада покушавају да ушију крвни суд од 200 микрона, што је дебљина две људске длаке. Ми смо у Србији у стању да ушијемо крвни суд са 400 микрона, што је 600 пута мање од једног милиметара. То је одличан резултат – закључио је др Стевановић.

Данијела Давидов-Кесар
Политика, 3. 10. 2014.


SA

 

People Directory

Bishop Mitrofan (Kodić)

(1987–2016; 2016–)

Bishop Mitrofan Kodić, nee Radovan, was born on 4 August, 1951, in the village Ljuša, Šipovo, Bosnia, Yugoslavia. Radovan completed his elementary studies in 1966. He went to study further at the seminary in the Krka monastery in Croatia, Yugoslavia. At the same time, he entered the brotherhood of the monastery. In 1970, Radovan was tonsured to be a monk, and he was given the name Mitrofan on the eve of the Feast of the Entrance of the Most Holy Mother of God into the Temple (3 December/20 November). He was ordained to the Holy Diaconate by Bishop Stefan (Boca) of Žiča. In 1971, the Hierodeacon Mitrofan (Kodić) graduated from the seminary of the Krka Monastery, while on 6 January, 1974, he was ordained to the holy priesthood in the monastery by Bishop Stefan (Boca).

In 1975, the Hieromonk Mitrofan entered the Faculty of Theology in Bucharest, Romania. He completed his studies, and he graduated in 1977. He then returned to the Krka monastery. There, he was assigned to be a “trainee” (supplent) in the Seminary of the Three Holy Hierarchs in the Krka Monastery. In 1987, the Hieromonk Mitrofan was assigned to serve as the rector of the seminary.

Read more ...

Publishing

Poemes de Jovan Dučić / Песме Јована Дучића

Translated into French by Petar Bubresko. Bilingual edition (French and Serbian)

The first bilingual edition translations of poems in French of this prince of Serbian poetry. These translations of poems Dučić meet two objectives: to publicize the work of the poet to Francophone readers and pay tribute to both the Serbian language Dučić and French language to which the great poet and Petar Bubreško were passionately attached. This book is dedicated to Leposava Bubreško (1923-2013) professor Bubreško’s wife who wanted so much this work to be published.

Publishers: Sebastian Press, Vidoslov, and Metokhia

216 pages, soft bound, published in 2015, price $15


Песме Јована Дучића

На француски језик превео проф. др Петар Д. Бубрешко

Ова књига је посвећена Лепосави Бубрешко (1923-2013), супрузи професора Петра Д. Бубрешка, која је толико желела да ово дело изађе на светлост

Саиздавачи: Видослов, Требиње и Metokhia, Paris

ПОЕЗИЈА

Мирна као мрамор, хладна као сена,
Ти си бледо тихо девојче што снева.
Пусти песма других нека буде жена,
Што по нечистим улицама пева.

Ја не мећем на те ђинђуве са траком,
Него жуте руже у те косе дуге:
Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,
Одвећ горда да би живела за друге.

Буди одвећ тужна са сопствених јада,
Да би ишла икад да тешиш ко страда,
А чедна, да водиш гомиле што нагле.

И стој равнодушна, док око твог тела,
Место китњастог и раскошног одела,
Лебди само прамен тајанствене магле.

Read more ...