Нећу да Вукову азбуку српској деци продају странци и на томе зарађују, не желим да они додају и исправљају квачице на словима у буквару, јер уџбеник једне земље је јавно добро њених грађана.
Ово је разлог због кога проф. др Александар Кавчић, светски познато име у научним круговима, сваког месеца оставља катедру на Универзитету Карнеги Мелон у Питсбургу, где предаје, прелеће океан и на неколико дана долази у родни Београд да провери како напредује штампање школских књига које ће поклонити српској деци.
Сви комплети за све разреде основне школе биће у такозваној ПДФ форми бесплатно понуђени родитељима за штампање са интернет странице Фондације „Алек Кавчић”, коју је некадашњи ђак Математичке гимназије и студент Електротехничког факултета у главном граду основао како би започео свој филантропски рад у Србији. У разговору за наш лист јуче је открио да је идеју да милион евра, које је одлучио да поклони за унапређење наше науке или образовања, пронашао управо у чланцима које је о овдашњем тржишту уџбеника пре две и по године објавила „Политика”.
Ангажовао је ауторе који пишу уџбенике у Србији да напишу издања за његову фондацију, нека су већ готова и спремна за слање на одобрење Заводу за унапређење образовања и васпитања, без кога не могу ући у школске клупе. Укључујући све радне листове и енглески језик професор који је предавао и на Харварду и Универзитету Хаваја финансираће стварање и бесплатно у етер пустити више од сто различитих уџбеника, колико их је у оптицају од првог до осмог разреда осмолетке.
– Ако изузмемо енглески, нећу финансирати израду уџбеника за стране језике, оставићу то иностраним издавачима у Србији, „Клету”, „Фрески”, „Новом логосуֲ” и БИГЗ-у. Нека и они нешто зараде. Видео сам то од Американаца. Не дозвољавају они странцима да за њихову децу штампају историју, матерњи језик, географију. Послује „Клет” и тамо и, као и свим страним издавачима, дозвољено и одобрено им је само да штампају уџбенике из страних језика.
Ако родитељи у Србији прихвате моје бесплатне уџбенике, тако ће бити и овде. Али могуће је да то и одбију и моја идеја пропадне. Зато се залажем и волим слободно тржиште. Оно ми даје могућност да понудим српским ђацима уџбеник за нула динара, то је моје право – каже професор који је и научни сарадник Математичког института Српске академије наука и уметности.
Кавчић је истраживач који иза себе има осам заштићених патената и радо је цитиран у светским научним круговима, а због заслуга четири катедре на Универзитету Карнеги Мелон носе његово име. Новац за Фондацију „Алек Кавчић”, заједно са Универзитетом Карнеги Мелон, добио је на основу рекордне судске одштете за крађу интелектуалне својине, вредне 750 милиона долара, против мултинационалне компаније „Марвел технолоџис”, а у питању је патент који се од 2003. године користи за производњу свих чипова за читање с магнетских меморија на планети.
Родитељима нуди уштеду од сто милиона евра годишње
Кавчић истиче да фондације имају ограничене буџете и да се његов не мери десетинама милиона евра. У српску просвету може да уложи, како каже, „само милион евра”, али је смислио начин како да добит коју ће понудити родитељима буде многоструко већа.
– Желим да уџбеници буду квалитетни, зато их натенане радимо и зато ће трошкови за један изаћи и до максималних 10.000 евра. За нешто више од сто школских књига даћу око милион евра. Али са тим једнократним улагањем сваке године свим ђачким породицама у Србији, укупно, уштедећу око сто милиона евра, ако се одлуче за моје бесплатне књиге.
Толико, отприлике, родитељи свих основаца у нашој земљи сваке године издвајају за комплете уџбеника који су сада на тржишту. То је инвентивност, то раде српски инжењери, то је прави филантропски рад који има повратни ударац. И то ни председник Вучић не може да уради, гледано на годишњем нивоу – наглашава Кавчић.
Прижељкује да му Завод за уџбенике постане конкуренција
Уз медије и уџбеници су средство помоћу ког може да се утиче на формирање јавног мњења, сматра Александар Кавчић и зато каже да држава Заводу за уџбенике, као што је РТС-у, треба да да статус јавног сервиса. Његово решење за актуелизовано питање спасења завода је у томе да држава ово јавно предузеће и финансијски узме под своје окриље, а да пре тога број од око 200 запослених преполови.
– На плате запослених годишње ће онда трошити од милион и по до два милиона евра, што за државу и није неки трошак. Заузврат ће креирање јавног мњења, путем завода, бити у рукама државе. Тај део утицаја никако не сме да припада странцима, јер је образовање деце једне нације веома одговоран посао. Завод онда треба све уџбенике да постави на интернет и бесплатно понуди за штампу, да они буду јавно добро српског народа.
Као што ћу ја да учиним. А један део може да продаје у књижарама, па родитељи да бирају да ли ће сами да штампају или купе готове уџбенике. Од продаје треба да покрију само трошкове штампе и евентуално профитирају до 20 одсто, а не 100 одсто, као што раде домаћи издавачи уџбеника – истиче Кавчић и додаје да би волео да му завод буде конкуренција, па да уз понуђена два бесплатна комплета уџбеника родитељи не би отишли код странаца да купе трећи.
Извор: Политика
