Иако су познати по "ватреној" прослави Божића, наши људи у Џексону баштине традицију дугу век и по. Црква Светог Саве, из 1894, прва је српска светиња у Северној Америци.
Овако, за "Новости", говори отац Марко Бојовић, свештеник храма Светог Саве у Џексону, светиње која је равно 124 године важан духовни, верски и културни центар Срба на америчкој Западној обали.
- Реч је о првој српској православној богомољи у Америци, подигнутој 1894. године - тихо, али са осетним поносом говори отац Марко. - Посвећена је оцу наше нације и за Србе у Калифорнији и Америци света је земља. Наша је најсигурнија и најбоља ризница памћења и незаборава. Зато су јој наши људи толико одани. Јер, и овде, као и свуда ван отаџбине, оно што се за цркву не веже, брзо се заборави, изгуби траг, нестане...
- Поткрај 19. века, у Џексону и околини живело је око 650 српских породица - наставља отац Марко. - Силно су желели да саграде своју цркву, да се у њој моле, крштавају, венчавају, држе помене... Тако су 1893. позвали јеромонаха Севастијана, до монашења Јована Дабовића, да крсти децу.
Данас у Џексону, сазнајемо од нашег саговорника, живи шездесетак српских породица, које захваљујући овој светињи негују националну културу и обичаје. Посвећеношћу цркви и традицији, богољубљем и гостољубљем, задивили су и Американце, који из године у годину долазе да уживају у нашој прослави Божића, а све више их постаје део српске заједнице.
На гробљу око цркве, прича наш саговорник, почива још много Срба који су часним животом и радом осветлали образ својих српских предака и потомака.
- Овде је сахрањен Јован Џон Беговић, чије име носе Градска скупштина и главни ауто-пут у Џексону - открива отац Марко. - Био је један од најзначајнијих људи овог краја, амерички херој из Другог светског рата, сенатор и судија. На нашем гробљу почива и Милорад Мило Радуловић, човек који је умногоме утицао и на послератну историју Америке.
- Он је Џорџу Клунију био главни консултант за филм "Лаку ноћ и срећно" - вели отац Марко. - Клуни је много разговарао с њим током рада на филму, а Радуловић је био и почасни гост на премијери у Њујорку. Наиме, као резервни официр Америчког ратног ваздухопловства, одлучно се борећи за своја права, постао је симбол борбе против "лова на вештице" у САД. Радуловић је 1953. отпуштен из армије јер је његов отац осумњичен да је комуниста. Његова битка против избацивања из ратног ваздухопловства обнародована је крајем те године када је на каналу Си-Би-Ес емитована емисија "Погледајте сада" у којој је водитељ био Едвард Р. Мароу.
Иако је после те емисије однео политичку победу над властима САД, како прича наш саговорник, црвена ознака на фасцикли са његовим досијеом никада није скинута. Данас студенти права и новинарства уче о његовом случају, а државна адвокатска комора Мичигена његов случај третира као једну од "правних прекретница Мичигена".
- Ни званична судска одлука није му помогла да се као метеоролог опет запосли - прича с тугом отац Марко. - Много је страдао. Но, био је од оних којима су част и углед изнад свега. Постхумно, добио је бројна признања од државе Мичиген, јер је рођен у Детроиту, али је желео да буде сахрањен овде.
- Наша богомоља је више од храма, она је својеврсни "писац" историје Срба у Америци, а Џексон град у коме Срби, већ век и по, имају углед као честити и вредни.
НА ГРБУ ГРАДА
Наша црква је као прва српска богомоља на америчком континенту, званично проглашена за историјски споменик - прича отац Марко:
- Уписана је и у Национални регистар историјских места. Осим тога, као најпознатија грађевина у Џексону и округу Амадор, храм је осликан и на грбу овог калифорнијског града.
Чувамо овде и заставу коју је током изградње цркве послао Никола Први Петровић, књаз Црне Горе - прича наш саговорник. - Досељени Срби су, за изградњу храма, од књаза тражили помоћ, а стигла им је застава. Њу чувамо у парохијском дому поред цркве, а до новог фрескописања цркве, застава се налазила баш у храму.
Јелена Матијевић
11. јануар 2018.
Извор: Новости
