Да за добар комад гардеробе не постоји рок у коме би требало да се носи, ових дана илуструју јакне Џорџа Стајлера (Ђорђе Тамбурић), по чијим су их скицама исплеле вредне плетиље Сирогојна. Настале пре две године за ауторску ревију на Лондонској недељи моде, најпре два а потом још два модела, дизајнер је реализовао јакне уз помоћ модне куће „Сирогојно стајл”, а ове сезоне постале су прави хит. Носе их даме у Њујорку, Лондону, Ванкуверу, Лос Анђелесу... На инстаграм-профилима оне постављају слике у јакнама са етно-мотивима из Србије.
Уз четири модела у јарким бојама, израђеним од најквалитетније вуне са Исланда, са петљама које имитирају крзно, у фебруару би требало да се изради још неколико како би се оформила мини-колекција. Како дизајнер каже за наш лист, на почетку је имао мало времена, само два месеца, да осмисли нешто аутентично за представљање у Лондону. То га није спречило да остане доследан стилу – да се определи за трикотажу, искористи наше етно-мотиве, поигра се са бојама и пронађе ко ће све то да исплете.
Из домаће модне куће „Сирогојно стајл” откривају да су, иако сарађују са неколико стотина жена, морали да изаберу највештије плетиље да реализују оно што је Ђорђе нацртао. Ана Љубојевић, менаџерка ове компаније, додаје да је међу њима и бака у деветој деценији живота, али и плетиља на прагу тридесетих. Како се сарадња показала успешном, решили су да ове зиме повећају број креација.
Модна прича у овом делу Србије датира из шездесетих година 20. века, а и данас се компанији јављају власнице плетених производа које још увек носе, иако су их купиле пре неколико деценија. Топли и шарени џемпери путовали су не само у Европу већ и у остале делове света. Као и шалови, рукавице, прслуци – били су модни репрезенти тадашње Југославије.
Интересантно је да приликом израде ових комада грешке не сме бити. Ни од стране дизајнера, ни плетиља јер било која измена у замисли дизајнера и пропуст приликом израде не може да се поправи – следи плетење новог примерка.
Осим сарадње са домаћом кућом, Џорџ Стајлер ових дана заузет је организацијом промоције нове колекције која ће бити у САД.
– Због специфичног стила окрећем се сценским моделима али и све већем интересовању познатих личности за мој рад – каже дизајнер и нада се да ће на јесен његове моделе моћи да види и београдска публика на Недељи моде у организацији агенције „Клик”.
Могућност да и други домаћи дизајнери добију прилику да се покажу у овладавању трикотаже, како напомиње Ана Љубојевић, за сада је само идеја:
– Размишљамо о конкурсу где бисмо одабиром најбољих направили посебну колекцију. Надам се да ће то бити остварљиво наредне године.
Занимање које нестаје
Број жена које се баве плетењем смањен је у односу на период од пре неколико деценија. Ова вештина више није нешто што се преноси као део породичног наслеђа са старије на млађу генерацију.
Пројекат организације плетиља је покренут у Сирогојну 1962. године, како би се женама из руралних подручја омогућило да раде а да не напуштају домаћинство.
– Идеја је била да се смањи миграција са села у град у чему се донекле успело. Нажалост број становника златиборских села се перманентно смањује. Са друге стране, чињеница је да су данас наше сараднице многе ћерке и снахе првих плетиља, које су сарађивале са Добрилом Смиљанић, жене најзаслужније за уцртавање Сирогојна на модну мапу света – открива Ана Љубојевић и додаје да се за рад јављају и жене из многих градова, али да је тешко организовати контролу израде када плетиље нису на једној адреси.
Извор: Политика
Фото: Немања Крстић
