A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Обама дизајном понудио људима наду

Сви кандидати за америчког председника своје идеје су представили путем графичког дизајна. Обама је имао слово О и у њему поједностављени пејзаж, који је представљао хоризонт. То је било веома успешно решење и људима је уливало наду – каже за наш лист Звездана Стојмировић, која је недавно у СКЦ-у на Новом Београду одржала предавање о графичком дизајну. Завршила је сликарство у Њујорку и мастер из графичког дизајна у Балтимору, где данас предаје на академији MICA. Са Хелен Армстронг написала је књигу „Учествуј! Радити дизајн са корисничким садржајем”. Рођена је у Пекингу, живела у Судану, а од 1984. настањена је у САД.

– Џеб Буш је користио само име и узвичник „Џеб!”, зато што није хтео асоцијацију на тату или брата Буша, али тај знак није имао продубљеност нити слику будућности као Обамино О. Хилари Клинтон имала је пречку у слову X, у облику стрелице, у смислу „Хилари вас води у будућност”, а Сандерс се одлучио за надимак Берни који звучи присно, мислећи да му не треба никаква фора или узвичник као Бушу – каже Звездана Стојмировић, додајући да је Трамп хтео „мачо презентацију”, са свим великим словима и мотом „учинимо Америку поново моћном”.

– Великан дизајна Мирко Илић издао је књигу „Дизајн опозиције” где је пратио изражавање опозиционих покрета у Америци и Европи кроз дизајн. Наш „Отпор” је имао песницу – подсећа наша саговорница.

Поменимо да се Звездана Стојмировић у њујоршком Витни музеју бавила мултимедијалним радовима заснованим на политичким дешавањима у Србији. У изложби „Виђење кроз српске очи”, што је био наслов у „Њујорк тајмсу” 1994. направила је од дрвених панела кућу, обложену страницама ових новина. Наспрам њих били су исечци писама које је добијала од свог оца, дипломате Милутина Рогића, написана истог датума као амерички чланци. Био је то младалачи крик због страдања њене земље...

Радила је и као графички дизајнер у дечјем музеју на Лонг Ајленду, осмишљавала интерактивне изложбе са експонатима приказаним кроз илустрације, налик огромној просторној сликовници. Била је и део студија „Биро” и њихове кампање за УН, с циљем подизања свести угроженог становништва, попут плаката о писмености девојчица и значаја школства, а у Центру за урбану средину смишљала је еколошке радионице за децу која би кроз грађење модела свог комшилука учила о утицају који могу сутра да имају као грађани.

Данас се, каже, најпопуларнији вид дизајна тиче мобилних апликација.

– У новинарству се гледа како ће дизајн допринети новом

систему читања преко екрана и телефона. То је ново бојно поље типографије. „Њујорк тајмс” је сила за дизајн и занимљиво је како они постижу прегледност, навигацију, како дочарају да је нешто недељно издање, а да је унутар тих истих новина, да човек може да укапира шта има пред собом – каже професорка која је смишљала илустрације и за „Њујорк тајмс”.

Посебно нам помиње да је све важнија веза науке и дизајна, где се научницима сугерише како да визуелно боље представе своје идеје.

– Помагала сам лекарима да графички прикажу мреже молекула. Кад ставимо тање линије и облике, одједном и њима то значи. У том погледу сарађујемо са медицинским факултетом „Џонс Хопкинс”.

У својој књизи писала је о демократизацији дизајна, о томе да савремени човек жели да буде укључен у процес стварања нечега што намерава да купи, а помиње и све већу примену ове уметничке гране.

– Утисак ми оставља канадски дизајнер Брус Мао који размишља о тзв. одрживом дизајну. Он у „Кока коли” ради рециклажу лименки и флаша. Осмислио је црвену столицу од рециклиране амбалаже и то је покушај корпоративног система да дође до смислених промена.

Помиње и нову гарду „дизајнера миленијумаца” и издваја Џесику Волш која са Стефаном Сагмајстером ради на „проширењу дизајна”.

– Пошто нису имали романтичну везу, радили су експеримент „40 дана забављања”. Као што нова генерација све документује о себи на интернету – писали су шта им се дешавало и тако је настао блог који су њихове колеге илустровале, а потом и књига. Свиђа ми се и рад Џесике Хич, као добар пример преноса традиционалних вредности цртања слова у савремени свет.

Звездана Стојмировић пише књигу о основама дизајна за 21. век.

Желела је да на Балкан доведе америчке студенте да виде како се нове земље артикулишу на графички начин и да пореде производњу фонтова. Али било је небезбедно време и замисао није заживела. Била би пресрећна, каже, уколико би јој се указала прилика да бар годину дана ради у Београду.

Извор: Политика


SA

 

People Directory

Nemanja Bjelica

Nemanja Bjelica (rođen 9. maja 1988. u Beogradu) je srpski košarkaš. Trenutno nastupa za Minesotu timbervulvse, a takođe je i standardan član košarkaške reprezentacije Srbije.

Primarna pozicija mu je krilo ali može da igra i po potrebi na pozicijama plejmejkera i krilnog centra. Godine 2009. bio je izabran za najboljeg sportistu Sportskog društva Crvene zvezde. Draftovan je 2010. godine u drugoj rundi NBA drafta. Proglašen je za najkorisnijeg igrača Evrolige 2015. godine, a ujedno je bio i član najbolje petorke ovog takmičenja.

Read more ...

Publishing

Sailors of the Sky

A conversation with Fr. Stamatis Skliris and Fr. Marko Rupnik on contemporary Christian art

In these timely conversations led by Fr. Radovan Bigovic, many issues are introduced that enable the contemporary reader to deepen and expand his or her understanding of the role of art in the life of the Church. Here we find answers to questions on the crisis of contemporary ecclesiastical art in West and East; the impact of Impressionism, Expressionism, Cubism, Surrealism and Abstract painting on contemporary ecclesiastical painting; and a consideration of the main distrinction between iconography and secular painting. The dialogue, while resolving some doubts about the difference between iconography, religious painting, and painting in general, reconciles the requirement to obey inconographic canons with the freedom essential to artistic creativity, demonstrating that obedience to the canons is not a threat to the vitatlity of iconography. Both artists illumine the role of prayer and ascetisicm in the art of iconography. They also mention curcial differences between iconography in the Orthodox Church and in Roman Catholicism. How important thse distinctions are when exploring the relationship between contemporary theology and art! In a time when postmodern "metaphysics' revitalizes every concept, these masters still believe that, to some extent, Post-Modernism adds to the revitatiztion of Christian art, stimulating questions about "artistic inspiration" and the essential asethetic categories of Christian painting. Their exceptionally wide, yet nonetheless deep, expertise assists their not-so-everday connections between theology, ar, and modern issues concerning society: "society" taken in its broader meaning as "civilization." Finally, the entire artistic project of Stamatis and Rupnik has important ecumenical implications that aswer a genuine longing for unity in the Christian word.

The text of this 94-page soft-bound book has been translated from the Serbian by Ivana Jakovljevic, Fr. Gregory Edwards, and Andrijana Krstic. Published by Sebastian Press, Western American Diocese of the Serbian Orthodox Church, Contemporary Christian Thought Series, number 7, First Edition, ISBN: 978-0-9719505-8-0