A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Амерички професор проноси истину о пашким логорима смрти

Дани Новак имао је непуне две године када се из Загреба одселио у Израел, а потом у САД. Ипак, није заборавио страдања чланова своје породице у усташким логорима на острву Паг.

Дани Новак, професор математике на Итака колеџу у Њујорку, доживео је током протеклог викенда непријатан инцидент. Хрватска полиција спречила je израелскo-америчку филмску екипу, с којом је био на Пагу, да сними делове овог острва, где се током 1941. године налазио усташки концентрациони логор.

Ко је њујоршки професор који се тренутно налази у родном Загребу и зашто је његов долазак са израелским и америчким сниматељима изазвао такву узбуну на Метајни, где се налазио логор смрти за српску, јеврејску и ромску жене и децу?

Председник Удружења „Јадовно 1941” Душан Басташић је пријатељ професора Новака и посетио га је јуче у Загребу. За „Политику” објашњава како је упознао Данија Новака и откривашта се заиста догодило протеклог викенда.

– Новаку су у логору на Метајни убијени тетка и бака. Оне су биле логорашице на простору где се данас налази основна школа. Новак ми је говорио да је детињство провео уз мајку потресену том породичном трагедијом. Када му је мајка умрла, он је почео да истражује шта се догодило на самом почетку Другог светског рата са његовим блиским рођацима – каже Басташић.

Њујоршког професора и Басташића је нераскидиво повезала пашка трагедија. Басташићу су у каменој ували Слано усташе убиле и деду по оцу и деду по мајци, затим и њихову рођену браћу. У логору смрти, који подсећа на површину Месеца, убијен је и Басташићев рођени стриц. Имао је 18 година.

– Они су били међу 487 Срба из Грубишиног Поља, побијених у комплексу логора Госпић–Јадовно–Паг. Ја сам живео у Хрватској 33 године и нисам никада отишао на Паг. Некако смо и ми Срби прећуткивали шта се догодило са нашим најмилијима. Ваљда да наше породице не би доживљавале додатне непријатности у Хрватској. Међутим,2005. године, професор Новак је слетео први пут у Загреб, узео рентакар и отишао да тражи Јадовно. Након тога отишао је на Паг. Обишао је Метајну и Слано. Ја сам га упознао преко интернета, па смо 2006. године заједно прошли исти пут. Тако се догодио својеврсни парадокс. Заправо ме професор Новак инспирисао да истражујем до тада мало познату и добро скривану истину о систему логора смрти Госпић–Јадовно–Паг, којим је режим Анте Павелића започео спровођење плана о истребљењу Срба, Јевреја и Рома у Хрватској – прича Басташић.

Дани Новак је имао непуне две године када се са мајком одселио у Израел, а потом у Америку. Објавио је књигу на енглеском и хрватском језику, на основу записа своје мајке, о породичној трагедији под називом „Кад се небо срушило”.

Током протеклог викенда професор Новак се уверио да није добродошао на Паг. Са израелском и америчком екипом коју је предводила позната продуценткиња Ница Гонен, допутовали су на острво како би снимили места где су се некада налазили логори смрти. Сматрали су како им за то не треба никаква посебна дозвола. Када су почели да распремају опрему за снимање на Метајни, око њих су се окупили мештани.

– Атмосфера је била све ужаренија. Професору Новаку и сниматељима мештани су почели да говоре да није дозвољено снимати зграду школе. Посебно су наглашавали да приче о логору на Метајни нису истините. Почели су да им прете да ће им целу опрему бацити у море. Свесни да не могу да обаве снимање, чланови екипе су се повукли. Када су кренули ка колима, зауставило их је полицијско возило. Полицајац им је рекао да им је потребна дозвола министарства образовања за снимање. Потом је полицајац одузео пасоше Израелцима и Американцима. На њихов захтев да позову шефа полиције, и он им је одговорио исто. Да не смеју да снимају и да морају да предају пасоше – преноси Басташић непријатно искуство које је доживела израелско-америчка филмска екипа.

Потом су, без пасоша, Израелци и Американци отишли у хотел у месту Новаља, на чијем подручју су се налазили логори Слано и Метајна.

Куриозитет је, истиче Басташић, да је 2011. године, у центру Новаље, подигнут споменик израелско-хрватском пријатељству. У хотелу, недалеко од тог споменика, одсела је екипа непожељна за хрватске власти. Међу њима је био и професор Новак.

– Чланови екипе су ступили у контакт са властима у Израелу и веома брзо у хотел су стигла два хрватска полицајца који су љубазно поручили да сутрадан могу све да снимају, али уз полицијску заштиту. Заиста, екипа је сутрадан снимала у Метајни. Одатле су, уз пратњу полиције, напустили Паг. Оно што је, међутим, посебно заболело Денија Новака јесте тренутак када му је пришао човек са синчићем и рекао му да не може да прихвати чињеницу да његов син одраста са таквим лажима о наводном постојању логора смрти на острву Паг – преноси Басташић атмосферу која је владала у Метајни.

Филмској екипи враћени су пасоши. Ипак, нису снимили све што су желели. Није им дозвољено да снимају увалу Слано, где се налазио логор смрти за Србе и Јевреје.

Православни крст у спомен на жртве

Иза пашке плаве лагуне, пејзажа као створеног за разгледнице, некада је постојала усташка мануфактура смрти. Крајем јуна чланови  Удружења „Јадовно 1941” поставили су православни крст освештан у Бањалуци, на узвишици која је раздвајала српски од јеврејског логора.

Истога дана обишли су Паг под заштитом полиције. На Метајни хрватска полиција упозорила је да ходочасници и телевизијске екипе обаве посао што пре. Плашили су се инцидента са мештанима.

Александар Апостоловски
Политика, 10. 9. 2015.


SA

 

People Directory

Danilo Mandić

Danilo Mandić is a doctoral student in the Department of Sociology. Mandić was born and raised in Belgrade, Serbia and received his BA from Princeton.

Research Interests: Comparative historical sociology; nationalism; post-Communist transitions; Balkan history; US foreign policy and social theory.

.
Read more ...

Publishing

Poemes de Jovan Dučić / Песме Јована Дучића

Translated into French by Petar Bubresko. Bilingual edition (French and Serbian)

The first bilingual edition translations of poems in French of this prince of Serbian poetry. These translations of poems Dučić meet two objectives: to publicize the work of the poet to Francophone readers and pay tribute to both the Serbian language Dučić and French language to which the great poet and Petar Bubreško were passionately attached. This book is dedicated to Leposava Bubreško (1923-2013) professor Bubreško’s wife who wanted so much this work to be published.

Publishers: Sebastian Press, Vidoslov, and Metokhia

216 pages, soft bound, published in 2015, price $15


Песме Јована Дучића

На француски језик превео проф. др Петар Д. Бубрешко

Ова књига је посвећена Лепосави Бубрешко (1923-2013), супрузи професора Петра Д. Бубрешка, која је толико желела да ово дело изађе на светлост

Саиздавачи: Видослов, Требиње и Metokhia, Paris

ПОЕЗИЈА

Мирна као мрамор, хладна као сена,
Ти си бледо тихо девојче што снева.
Пусти песма других нека буде жена,
Што по нечистим улицама пева.

Ја не мећем на те ђинђуве са траком,
Него жуте руже у те косе дуге:
Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,
Одвећ горда да би живела за друге.

Буди одвећ тужна са сопствених јада,
Да би ишла икад да тешиш ко страда,
А чедна, да водиш гомиле што нагле.

И стој равнодушна, док око твог тела,
Место китњастог и раскошног одела,
Лебди само прамен тајанствене магле.

Read more ...