Đorđe Nikolić (1949) je osnivač (1974) i član Upravnog odbora poznatog Čikaškog centra za poeziju u kome svakog meseca već 33 godine pod okriljem jednog od najvećih muzeja na svetu, čikaškog Art instituta, nastupaju najveći američki i svetski pisci, čime je uveo u redovan repertoar i srpsku ćirilicu i srpske književnike koji gostuju u programu.
Kao student, u Americi je sedamdesetih i osamdesetih godina sarađivao sa elitnim ruskim i poljskim emigrantskim književnicima-disidentima. Književni salon Nikolić u Čikagu godinama je poznato američko stecište čuvenih svetskih pisaca kao što su bili Josif Brodski, Časlav Miloš, Timoteuš Karpovič, Andrej Voznesenski, zatim Eva Lipska, Andrej Kodresku, V.S. Di Piero, Alan Šapiro, Bil Hant, Mark Strend, Čarls Simić, Meri Kinzi i drugi.
Redovni je član istaknutih akademija, književnih udruženja i ustanova u svetu, uključujući Američko udruženje pisaca, Akademiju američkih pesnika, Društvo američkih pesnika, Društvo srednje-zapadno američkih pisaca, Američko društvo pesnika, udruženje književnika Srbije i PEN Centara u SAD, Rusiji i Srbiji.
Ujedno je Nikolić i potpredsednik i umetnički direktor dobrotvorne Fondacije "Ivanka Milošević" u Čikagu, koja je, između ostalih pregnuća, utemeljila i od 2001.godine dodeljuje Međunarodnu pravoslavnu književnu nagradu «Bogorodica Trojeručica», namenjenu književnicima pravoslavne veroispovesti, kao jedinu književnu nagradu pravoslavnog sveta. Osnivač jc Književnih svečanosti "Blagovesti u Čikagu", čiji je direktor i urednik, koje se tradicionalno održavaju o prazniku Blagovesti, 7. aprila.
Među dobitnicima prvih nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u saradnji i jačanju veza matične države sa dijasporom i Srbima u regionu nalazi se i veliki srpski patriota Đorđe Nikolić iz Čikaga. Nagrada "Vuk Karadžić" se dodeljuje za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge postignute u oblasti upotrebe, učenja, čuvanja i negovanja srpskog jezika i ćiriličkog pisma među pripadnicima dijaspore i Srbima u regionu.
Đorđe Nikolić je rođen u selu Rabrovu pokraj Oplenca, od oca Miluna, i majke Nadežde. Potiče iz doma Episkopa Dionisija, eparhijskog arhijereja Američko-kanadske eparhije Srpske pravoslavne crkve. Početkom sedamdesetih godina Nikolić je iz političkih razloga emigrirao u Ameriku. Posle sticanja magisterijuma završio je doktorske studije slavistike na Nortvestern univerzitetu (Northwestern Universitu). Živi i radi u Čikagu, SAD.
Prvi književni rad mu je kao gimnazijalcu objavljen u beogradskom listu «Susret» 1966. godine. Objavio je devet knjiga poezije za koje je dobio brojna međunarodna i nacionalna priznanja, a 1977. godine postao je laureat Akademije američkih pesnika u Njujorku. Pored pisanja, Nikolić ce bavi i prevođenjem ca srpskog na engleski i sa engleskog na srpski jezik.
Na poziv svoga izdavača Srpske književne zadruge i Udruženja književnika Srbije, Đorđe Nikolić je prvi put posetio Otadžbinu u maju 2003, posle 33 godine provedene u izgnanstvu.
Novosti On-line, 11. 10. 2010.
Песма је молитва
Нову збирку Ђорђа Николића објавила „Српска књижевна задруга”
У „Српској књижевној задрузи” представљена је нова песничка књига Ђорђа Николића „Ви нисте од овога света”, која је објављена у библиотеци „Атлас”. О књизи су говорили Мирослав Егерћ, Желидраг Никчевић, Драган Лакићевић и аутор, а стихове је казивао Срба Милин. Ђорђе Николић (1949), аутор је десетак збирки песама. Почетком седамдесетих година одселио се у Америку. Живи у Чикагу.
Животни пут песника Ђорђа Николића, истиче професор Мирослав Егерић, као да пресликава класичан избор и пут наших одважних предака, који су током 19. и 20. века одлазили у Америку, као што су пре њих њихови преци, из Херцеговине и Црне Горе, долазили у Шумадију и крчили шуме, дижући на новом простору куће и заснивајући свој нови живот. Ђорђе Николић, који живи у многољудном Чикагу, одважио се и сам по угледу на претке, данас објављује књигу за књигом поезије, сабирајући плодове оног што је на време искуством и руком засејано. Књига „Ви нисте од овог света”, наглашава Егерић, покушај је обнове српске родољубиве и религиозне лирике. Она оснажује искреност и духовност коју овај песник сматра, не само степеном развоја наше литературе, него и обнове њених понешто заборављених, а раније виталних токова.
Код Ђорђа Николића, у његовој тихој лирици, примећује Желидраг Никчевић, песма је молитва која се уздиже према небу, тражећи и дајући уточиште. Николићево песничко дело је у извесном смислу потрага за светлошћу, а истовремено и потрага за првобитним језиком – „оним који је претходио граматици”. Код њега песништво има позитивну, не само смерну, покајничку, него и националну, саборну, искупитељску улогу.
Лирски идентитет Ђорђа Николића, каже Драган Лакићевић, има неколико нивоа: лични, породични, завичајни, национални, религиозни. Синтези тих слојева тежила је његова поезија још од раних књига – песама и поема, од огледања у хаикуу и десетерцу – до сонета и до форме наративне поеме и до обрасца црквеног песништва које подсећа на молитве, службе, каноне...
Регистар обележја ове поезије јесте и низ знамења: слике, портрети, призори – завичај који је родио песника и његову сензибилност. Тај завичај је у Николићевој поезији више духовност и историја, него пејзаж и географија. Завичај је Шумадија, земља Србија, а Србију и Шумадију чине преци и предање, храмови и вера, општа и појединачна судбина. Те елементе узима у своје песничке слике и симболе Ђорђе Николић. Он их одређује по именима, датумима, географским подацима, али их не издваја из универзалне шумадијске и српске егзистенције – саткане од завета и страдања, и вере која све то обухвата. У вери је цео човеков пут и смисао, пре свега љубав која интонира укупни лирски родослов Ђорђа Николића.
Књига „Ви нисте од овог света”, објашњава аутор, његова је ходочасна књига, којом враћа отаџбински дуг роду, језику и вери. С далеких мора, равница, врхова и пропланака, где су писане, ове песме стижу у тиху луку језика на којем су написане, одевене у најлепше писмо – ћирилицу.
Политика, 16. 11. 2012.
