A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Авантура на Балкану 1915.

Архив Војводине је, у години националног обележавања завршетка Првог светског рата и присаједињења војвођанских области Краљевини Србији 1918. године, желећи да оживи сећање на храбре и хумане чланове експедиције Колумбија универзитета који су у јуну 1915, на позив свог професора, научника светског гласа Михајла Пупина, кренули из Америке у далеку, ратом захваћену Србију, у хуманитарну мисију помоћи српском народу, објавио рукопис Дагласа Мериведера Долда Авантура на Балкану 1915.

На позив Михајла Пупина јавила су се двадесет и четири америчка студента углавном са Колумбија универзитета да би кренули у Велики рат, али не да ратују, већ да помажу, негују и лече. Та њихова одлука, вредна је не само поштовања, већ и дивљења. Вођени жељом да помогну српском народу у борби са епидемијама, глађу и ратним ужасима, ризикујући добровољно свој живот доказали су да борба за идеале хуманости и правде има виши, универзални смисао. Многи од њих, и после званичног престанка рада хуманитарне Експедиције, одлучили су да остану на Балкану и наставе са хуманитарним радом у оквиру Црвеног крста.

Међу онима који су одлучили да остану је био и Даглас Мериведер Долд, свршени студент медицине Колумбија универзитета. Током боравка у Босни, где је радио као лекар у пољској болници у Добруну, готово у потпуности је изгубио вид. Ради лечења вратио се у Ниш, где га је затекла бугарска објава рата Србији. После повлачења српске војске и већине становништва из Ниша, заједно са још петорицом америчких пријатеља, остао је у граду и био је сведок уласка бугарске и немачке војске у ратну престоницу Србије. Заједно са епископом нишким Доситејем учествовао је у званичној предаји Ниша бугарској војсци молећи за безбедност незаштићеног становништва, а у наредним данима са својим америчким пријатељима често је био посредник између становника Ниша и окупационих власти. Због све већих здравствених проблема, Даглас Долд је крајем новембра 1915. године напустио Ниш и вратио се у САД. За санитетске заслуге у Првом светском рату југословенска држава га је постхумно одликовала Крстом милосрђа.

Ове догађаје Даглас Долд је описао у свом рукопису Авантура на Балкану 1915, чију копију чува Архив Војводине у оквиру Збирке докумената др Николе Коче Јончића о Михајлу Пупину. Оригинал се чува у Библиотеци Колумбија универзитета, Одељењу за ретке књиге и рукописе, у оквиру архивске целине Документа Михајла Идворског Пупина.

Објављујући овај рукопис, Архив Војводине је желео да још једном својом активношћу поводом догађаја везаних за Први светски рат обележи сећање и захвалност неумрлој генерацији српског народа која је превазишла себе борбом, патњама, али и величанственим победама у одбрани слободе и отаџбине, као и америчким пријатељима, племенитим младим људима који су се борили на страни правде и слободе.

Догађаји описани у Авантури на Балкану 1915. су светао пример пријатељства и сарадње српског и америчког народа. Публикујући ову књигу, имали смо подршку и Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Србији и његове екселенције господина Кајла Ската, амбасадора САД у Србији, који је написао предговор за ово издање.

Др Небојша Кузмановић
Директор Архива Војводине


SA

 

People Directory

Slavoljub Slavko Vorkapić

Slavoljub Slavko Vorkapić (Serbian Cyrillic: Славољуб Славко Воркапић; March 17, 1894 – October 20, 1976), known in English as Slavko Vorkapich, was a Serbian-American film director and editor, former Chair of USC Film School, painter, and a prominent figure of modern cinematography and film art.

Slavoljub Vorkapić was born on March 17, 1894, in the small village of Dobrinci near Ruma in the Syrmia region, at the time part of the Kingdom of Croatia and Slavonia of the Austro-Hungarian Empire (now Serbia). His father Petar, the town clerk, insisted that young Slavko should be well-educated.

.
Read more ...

Publishing

Holy Emperor Constantine and the Edict of Milan

by Bishop Athanasius (Yevtich)

In 2013 Christian world celebrates 1700 years since the day when the Providence of God spoke through the holy Emperor Constantine and freedom was given to the Christian faith. Commemorating the 1700 years since the Edict of Milan of 313, Sebastian Press of the Western American Diocese of the Serbian Orthodox Church published a book by Bishop Athanasius Yevtich, Holy Emperor Constantine and the Edict of Milan. The book has 72 pages and was translated by Popadija Aleksandra Petrovich. This excellent overview of the historical circumstances that lead to the conversion of the first Christian emperor and to the publication of a document that was called "Edict of Milan", was originally published in Serbian by the Brotherhood of St. Simeon the Myrrh-gusher, Vrnjci 2013. “The Edict of Milan” is calling on civil authorities everywhere to respect the right of believers to worship freely and to express their faith publicly.

The publication of this beautiful pocket-size, full-color, English-language book, has been compiled and designed by Bishop Athanasius Yevtich, a disciple of the great twentieth-century theologian Archimandrite Justin Popovich. Bishop Athanasius' thought combines adherence to the teachings of the Church Fathers with a vibrant faith, knowledge of history, and a profound experience of Christ in the Church.

In the conclusion of the book, the author states:"The era of St. Constantine and his mother St. Helena, marks the beginning of what history refers to as Roman, Christian Empire, which was named Byzantium only in recent times in the West. In fact, this was the conception of a Christian Europe. Christian Byzantine culture had a critical effect on Europe; Europe was its heir, and then consciously forgot it. Europe inherited many Byzantine treasures, but unfortunately, also robbed and plundered many others for its own treasuries and museums – not only during the Crusades, but during colonial rule in the Byzantine lands as well. We, the Orthodox Slavs, received a great heritage of the Orthodox Christian East from Byzantium. Primarily, Christ’s Gospel, His faith and His Church, and then, among other things, the Cyrillic alphabet, too."